Нова геоархеолошка истраживања

Приједор - Међународни тим стручњака из области археологије започео је ове седмице нова геоархеолошка истраживања у долинама Сане, Уне и Саве, односно у Приједору, Костајници, Козарској Дубици и Градишци.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац рекао је да се ова установа представила и ставила на располагање људима који се баве археологијом и геоархеологијом.

"Тиме смо постали партнери у великом европском пројекту жТемпусж који ће омогућити практичну наставу студентима археологије", рекао је Радивојац новинарима у Приједору.

Професор археологије из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Љубица Срдић рекла је да се локалитет Зецови код Приједора истражује већ другу годину заредом.

"Сврха овог истраживања је да прођемо токове, односно обале ових ријека у потрази за најстаријим настамбама и док год не нађемо остатке ми можемо само говорити о томе да вршимо истраживање у сврху датирања првих становника", рекла је Срдићева.

Шеф археолошког одсјека Универзитета Кембриџ Чарлс Френч рекао је да је циљ истраживања пронаћи нова археолошка налазишта у овом региону и покушати их повезати са већ познатима.

"Овим пројектом постављамо Приједор на археолошку мапу. Прољеће је савршено вријеме јер су поља изорана, предмети се лако проналазе, изложени су оку и непресушан су извор јер гдје год дођемо пронађемо нешто ново", истакао је Френч.

Професор Универзитета Кембриџ Тонко Рајковић рекао је да би пројекат геоархеолошких истраживања три ријеке требало да траје најмање двије године.

"Дошли смо са идејом да би овај простор требало да буде наставак палеолитских локалитета које налазимо у сјеверној Босни. Још нисмо ту хипотезу потврдили, али смо наишли на неолитске локалитете и рану бронзу и сазнања до којих смо дошли значе да је ова регија вјероватно стара око 5.000 година прије нове ере, да су се неки локалитети, као Зецови, протезали и до жељезног доба", појаснио је Рајковић.

Професор на Катедри за археологију Универзитета у Љубљани Предраг Новаковић рекао је да је крајњи циљ модернизација, увођење нових средстава, помоћ, побољшање и дизање капацитета у настави такозваних баштинских наука у БиХ као што су археологија, али и конзерваторство, музеологија, управљање културном баштином.

"Програм жКурикурална реформа баштинских наука у БиХж који ми скраћено зовемо жБиХеритж финансира Европска унија унутар већег програма жТемпусж који се ради у више од 20 европских земаља с циљем реформе високог школства", нагласио је Новаковић.

Професор Универзитета у Сарајеву Аднан Кањанац рекао је да осим Кембриџа, те универзитета из Бањалуке, Сарајева и Тузле, у пројекту учествују и универзитети из Берлина, Копра, Љубљане и Беча.

"У пројекат су укључени и други партнери попут Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Музеја Козаре, Музеја Градишка, Комисије за очување националних споменика и партнери из иностранства", додао је Кањанац.

У оквиру заједничког пројекта "Темпус" дио ових простора требало би да буде тренинг центар за археологе из цијеле БиХ, а предавачи би били из цијеле Европе.

Археологија у БиХ изучава се на посебним катедрама на универзитетима у Сарајеву и Мостару, а у оквиру студија историје на универзитетима у Бањалуци и Тузли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.