Нова директива Европске уније: Возачи који хрчу не могу за волан

Бањалука - За све професионалне возаче на путевима Европске уније од 1. јануара ступила је на снагу директива о обавезном посједовању љекарског увјерења да не пате, односно да се не лијече од поремећаја слип апнеа који се манифестује хркањем у сну.

Статистике на основу којих је ЕУ донијела овакву директиву показују да су возачи који пате од овог поремећаја, који представља опструкцију дисања током сна, одговорни за око 30 одсто несрећа са смртним исходом на путевима.

Директива се односи на све професионалне возаче аутобуса, шлепера, па чак и на пилоте који ће уколико пате од овог поремећаја, остати без лиценци.

Предсједник Удружења превозника РС, које окупља 1.200 превозника, Никола Грбић подржава директиву ЕУ и сматра да је већ одавно требало да буде уведена оваква законска обавеза, прије свега ради безбједности у саобраћају.

- То је сасвим нормално и могло се очекивати. Путевима возе свакакви људи, чак и они који нису за управљање воланом. Треба инсистирати на томе да љекарска увјерења добију само возачи који су заиста и психички и физички способни да се баве овим послом - казао је Грбић.

Истиче да ће, према информацијама којима располаже, казне за непосједовање љекарског увјерења бити неколико хиљада евра за фирму и до 1.000 евра за возача.

- Возач који не буде имао љекарско увјерење биће искључен из саобраћаја и ићи ће у такозвану жицу, све док не добије увјерење или по возило не дође други возач са љекарским увјерењем - рекао је Грбић.

Додао је да међу возачима сигурно има оних који пате од поремећаја слип апнеа и да ће многи вјероватно остати без лиценци. Истиче да, без обзира на све, безбједност учесника у саобраћају треба да буде на првом мјесту, не само у ЕУ, већ и на путевима у Српској.

Превозник Васо Бајић који је, како и сам каже, на точковима прошао цијелу бившу Југославију каже да ће поштовати закон, али да је оваква директива помало и смијешна.

- Професионални сам возач већ 18 година. Имам љекарско увјерење и сада, али нађите ви мени човјека који је прешао тридесету, а да не хрче. Такви су ријетки - казао је Бајић.

Специјалиста неурологије и начелник Клинике за неурологију у Универзитетском клиничком центру РС професор др Душко В. Рачић објашњава да, у основи, хркање није најозбиљнија посљедица овог поремећаја.

- У питању је поремећај, гдје усљед прекида дисања током спавања долази до пролазних разбуђивања. Усљед тога спавање и сан губе своју основну функцију одмора организма и припреме за активности у будном стању - појаснио је Рачић.

Истакао је да се сви ти ноћни проблеми, којих пацијент често није ни свјестан, рефлектују кроз повећану поспаност и смањену радну способност током дана.

- Ово посебно долази до изражаја уколико се људи баве једноличним, монотоним пословима, какав је и посао возача - појаснио је Рачић.

Према његовим ријечима, ово је врло често узрок саобраћајних несрећа са смртним посљедицама.

Клиника за неурологију

Професор др Душко В. Рачић је рекао да је на Клиници за неурологију у УКЦ РС оспособљена лабораторија за цјелоноћну полисомнографију.

- Цјелоноћно сликање је једини начин да се утврди да ли нека особа има или нема слип апнеу. Овај налаз је кључан за издавање љекарског увјерења у овом случају - рекао је Рачић.

Посљедице синдрома слип апнеа

Ризик од саобраћајне несреће већи 3 - 7 пута

Свака четврта особа заспи током вожње

Возачи одговорни за 30 одсто несрећа са смртним исходом

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.