Ноле о Југославији: Како да не навијам за свог комшију?

Рођен у Југославији, Новак Ђоковић би волио да та земља поново постоји.
– У мојим најлуђим сновима то би био идеалан сценарио – рекао је најбољи тенисер свих времена у интервјуу америчком магазину Џи-Кју. – Рекао бих да је то перфектан сценарио. Зашто да не? Ако ми сви говоримо истим или веома, веома, веома сличним језиком. Ми се разумјемо перфектно. Ноле потом набраја још сличности:
– Ако погледате наше народне ношње, музику, игре, храну. Истно! Само различите ријечи да то опишу. Зато сам ја присталица да се ми приближимо што је могуће више. А да ли је могуће да поново постанемо иста земља? Мислим да то није реално могуће. Али ништа није немогуће. Зато ја кажем да ако докажемо да имамо исте коријене, исту историју, да долазимо из истих племена, онда би то можда покренуло људе.
Ноле је свјестан да ријечи о обнављању Југославије могу да изазову коментаре различитог интензитета.
– Нисам сигуран, вјероватно и сам сумњам у ту могућност. Али то би бар приближило људе, а ја бих волио да видим миrolјубивије и пријатељскије односе у региону. Сарадњу. Јер сада сваког лета, када се приближе ти велики датуми, сви те годишњице ратова, они само све подсијећају на то. А медији и политичари настављају да инсистирају на томе, јаче и јаче сваке године. И тако је потпуно немогуће приближити се. Само се удаљавамо. Ја не кажем да људи треба да забораве. Веома је тешко то од људи тражити. То мора да буде запамћено, жртве увијек морају да буду запамћене, али да ли се тако крећемо напријед?
Новинар магазина у тексту подсијећа да је идеја о обнављању Југославије прилично популарна у Србији, али не и у другим бившим републикама. Он даје и преглед новије историје СФРЈ и подсијећа и да многи сматрају Србију за највећег агресора у ратовима деведесетих.
Ђоковић објашњава своје коријене и зашто је увијек веома добронамјеран према свим народима који су чинили Југославију.
– Ја сам увијек био пацифиста у односу према свим људима и нацијама у региону. Јер смо једном били иста земља. Породица моје мајке је потпуно хрватска. Она је рођена у Београду, али сви су Хрвати. Са очеве стране? Црна Гора и Косово. Ја сам рођен у Србији. Увијек сам све исто третирао. Мој став је да ако смо једном били заједно, ако имамо толико много културолошких сличности, традиционалних сличности, језик… зашто се не бисмо усредсредили на такве ствари?
Свестан је да не размишљају сви тако.
– Када сам 2018. јавно навијао за Хрватску током Свјетског првенства у фудбалу, многи у мојој земљи, чак и највиши представници Владе, критиковали су ме. Али за мене је то прилично једноставно. Прво, имам породицу из Хрватске. Друго, тако се осјећам у срцу. Како да навијам за некога ко је даље од мене него за некога ко је мој комшија и са ким не само да имам породичне везе, него и много сличности.
Из свега овога излази и жеља да се бивше републике поново приближе.
– Сто одсто. То је цијела идеја. Разумем да смо ми данас различите државе. Али надам се да бисмо могли да схватимо да имамо много тога заједничког, историјски и културно, и да би то можда могло да нас поново споји у једну нацију, преноси Сербијан тајмс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.