Нинка Ловрић памти имена свих малишана

Снежаан Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Нинка Ловрић памти имена свих малишана

ПРИЈЕДОР - За 35 година рада са дјецом васпитачица Нинка Ловрић из Приједора стекла је мноштво малих пријатеља, које је извела на прави пут. Сјећа се имена свих малишана, а ове године освојила признање најбоље васпитачице у приједорској општини.

- Свој успјех у раду са дјецом не мјерим бројем признања и захвалницама већ ведрим осмијехом читавих генерација које и кад напусте вртић не заборављају своју васпитачицу - каже Ловрићева.

Давне 1974. године почела је да ради са дјецом када је, након учитељске школе, као наставник историје и географије, била запослена у Основној школи у Љубији. Након четири године прешла је у новоизграђени вртић у Љубији гдје остаје до почетка рата. Када је вртић у Љубији затворен прешла је у централни вртић "Радост" у Приједору, гдје и данас дјецу учи првим важним стварима у животу. Каже да посао васпитача не може радити онај ко не воли дјецу.

- Можете имати докторску дисертацију, али ако не волите дјецу у овом послу сте залутали. Aко човјек нема природног талента, креативности, осјећаја за оно што ради, диплома не вриједи много. Књига ти каже једно, а друго ти говори твоја машта, стваралачки нагон и инспирација коју дјеца буде, водећи те неким својим путем маште - истакла је Нинка.

И у овом послу, као и у сваком другом, истиче да је важно  имати правог сарадника. Она је имала ту срећу да ради са колегиницом Радмилом Косић, готово цијели живот.

- Квалитетан тимски рад за овај посао је неминован, јер се ради о најосјетљивијем узрасту дјеце. Мораш дјетету читати мисли, пратити сваки његов корак и најчешће ниси само васпитач већ и психолог, и мајка, и отац. Поготово сада када имамо у групи дјеце без мајке, или без оба родитеља - рекла је Нинка Ловрић.

Она каже да и данас у вртић долазе средњошколци да обиђу своје тете, донесу цвијет и с њима размијене размишљања о својим проблемима.

Растанци

Нинка Ловрић каже да када дјеца напусте вртић васпитачима треба много времена да се опораве од растанка, јер веома често упознају малишане боље него њихови родитељи.

- Највећа сатисфакција је када је лани од 31 дјетета, које смо из вртића испратили, у школи 29 било одлични ђаци. Не треба нам већа награда и успјех када видиш дијете како одраста у правог ђака, касније правог човјека, који ти онда доведе своје дијете у вртић - рекла је Ловрићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.