Никола Тесла збуњује царинике

ПРЊAВОР - Необична нит повезује село Смиљан код Госпића, у Хрватској, и прњаворску мјесну заједницу Насеобина Лишња. Ова два насеља дали су људе по имену Никола Тесла. И док је један од највећих српских научника свих времена оставио иза себе епохалне проналаске, његов имењак и презимењак једва да зна да замијени прегорјелу сијалицу.

- Рођен сам 18. децембра 1943. године у Насеобини Лишња, свега неколико мјесеци послије смрти великог научника из Смиљана. Желио сам да упишем електротехнику у Сарајеву, али родитељима је тешко пао мој одлазак од куће. Мајка се нагло разбољела, можда и због страха за мене, па сам морао да се вратим кући - присјећа се своје младости прњаворски Тесла и додаје да се послије запослио у Прњавору, а извјесно вријеме радио је и у иностранству.

- Када бих путовао преко границе тадашње Југославије, цариници су често били збуњени. Моје име у пасошу привлачило је њихову пажњу, па сам понекад био изложен додатној контроли. Није ме био страх, јер сам од малена васпитан да будем поштен човјек. Никада ми није падало на памет да нешто "прошверцујем" - каже прњаворски "научник".

Он је додао да је због имена и презимена имао више пријатних него непријатних ситуација, а посебно му је драго што су многи заинтересовани за његово поријекло. Никола Тесла овдашњи, је Украјинац, а родитељи су му доселили из околине украјинског главног града, Кијева, почетком прошлог вијека.

Када је завршио радну каријеру у иностранству, Никола се вратио породици. Посветио се, заједно са сином, пољопривреди, односно свињогојству.

У његовом домаћинству некада је било и по 12 расних крмача, а у торовима је узгајао и по стотину свиња. Међутим, продајне цијене су биле неповољне, па је једва покривао трошкове производње. Због тога су он и син престали да се баве узгојем свиња.

Сада овај имењак великог научника пензионерске дане проводи бринући о свом имању. Тако се надалеко прича како је Никола Тесла узоран домаћин.

Штедња

Као марљив и способан мајстор у грађевинарству, Тесла је у иностранству, прије посљедњег рата, добро зарађивао. Новац је остављао на штедњи у домаћим банкама, али је послије нестанка Југославије и његова зарада пропала.

- Нешто сам од своје старе девизне штедње успио да извучем. Било је мукотрпно да дођем до онога што сам са својих десет прстију зарадио. Већ тада сам видио да ствари не иду на добро када је општа ситуација у питању - каже Никола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.