Није мајка, али је мајком зову

ШAМAЦ - Мила Радановић је осамдесеттрогодишња добродржећа старица коју већина људи у Шамцу познаје по причама њене посвојене дјеце, Драгана, Сандре, Бобане, Нине, Маријане, Радослава, Динка, Данијеле, Индире, Јелене, Aзре, Габријеле, Јелене и Стефана.

Заправо, ниједно од њих она није родила, али их је безрезервно вољела и чувала док су били мали, а колико је та љубав узвраћена говори чињеница да је и сада, баш као и тада, зову мајком.

- Муж и ја нисмо могли да имамо дјецу и јако смо патили због тога. То је трајало све до оног тренутка док нисмо одлучили да узмем на чување Драгана и тако помогнем његовим родитељима. Када је почео да долази код нас, знала сам да ћу остарјети бринући се о дјеци - прича Мила.

Тако је и било. Родитељи су доводили дјецу, а мајка Мила их је мазила и пазила. Већина њих имала је годину када су први пут дошли код ње и чини се да никада нису престајала да долазе. Чак ни онда када су довољно одрасли да имају своју дјецу, коју Мила и у овим годинама понекад причува.

Према њеним ријечима, они који живе у Шамцу долазе код ње сваки дан, а они које је живот одвео у далеке земље редовно се јављају и распитују да ли је добро и да ли јој нешто треба.

- Да ми није мојих четрнаесторо дјеце, не знам шта бих са ових 160 марака пензије коју сам наслиједила од мужа који је умро прије 15 година. Кад купују себи, купе и мени. A најдраже ми је кад дођу ујутро и кажу шта да им направим да једу - рекла је Мила.

Док нам то прича, старица се осмјехује и наставља да говори о омиљеној теми. Тачно зна шта које од дјеце које је годинама чувала највише воли да једе.

Сада највише води рачуна о Стефану, који има 14 година, али сваког дана, као и кад је био млађи, долази код ње да проведе вријеме послије школе, нешто презалогаји, исприча шта га весели, а шта чини тужним.

- И моја Нина је ту свако вече послије посла. Она нема живе родитеље, а сестре су јој далеко. Сада пости, па стално размишљам које јело да јој припремим - каже брижљива мајка Мила.

Празници

Мајка Мила обожава празнике, поготово Бадњицу и Божић, јер су онда сва њена дјеца на окупу. Припремају и пеку печеницу, а послије јутарње божићне службе, сви заједно сједну за сто и, према старим обичајима уз чесницу, заједно уживају.

- Тих дана нико није срећнији од мене. Нисам их рађала и не знам како је то, али знам да их волим највише што могу - наглашава мајка четрнаесторо честите дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.