Ни у 103. не бјежи од тешких послова

Рогатица - Веселе нарави и пуна воље за животом Илинка Недић из Рогатице напунила је данас 103. године, а њено рођенданско славље у кругу породице уљепшали су пријатељи који су је изненадили тортом.

Иако је данас, на Илиндан, отуда и њено име Илинка, постала најстарији становник у Рогатици, па и шире, старица каже да још има снаге да запјева, а радо би заиграла коло.

- Одувијек је вољела пјесму и игру, а коло посебно. Са комшијама се добро слагала и сви су је цијенили. Никада није пила алкохол, ни пушила дуван, а љекарима је ишла врло ријетко, само због прехладе и грипа - испричали су кћерка Јеленка и зет Момчило Љубинац.

Обиљежавању овог рођендана у кругу породице придружиле су се и чланице Удружења жена "Рогатица". У име жена општине дошле су Богданка Јоловић, Милица Крунић и Зорица Јовановић да најстаријој међу њима честитају рођендан и пожеле још живота у здрављу са својом најближим.

Торта као поклон са симболичне 103 свјећице и сјећања баке Илинке били су у центру пажње. Видно узбуђена посјетом почела је причу о свом животу.

- Преживјела сам три рата, претурила преко главе свега и свашта, живјела сам у сиромаштву. Тежак живот пратио ме од дјетињства, а посебно је било тешко у првом рату, током којег смо били и гладни и жедни, а богами и без одјеће и обуће -  присјећа се бака Илинка.

Удајом 1936. у угледну породицу Недић у Бранковићима надала се бољем животу. И почело је добро.

- Мој Милисав био је лијеп, вриједан и честит човјек. Вољели смо се и о свему договарали. У слози и љубави убрзо су дошла и дјеца: кћерка Јеленка и син Радомир. Али, наша срећа трајала је само нешто више од пет година. Прекинуо је други  велики рат и мог Милисава већ у љето 1941. убише усташе на Лијесци код Борика - прича бака Илинка и додаје да јој је рат однио и сина Радомира.

Тако је Илинка са двије ране на срцу остала као самохрана мајка да одгаја кћерку Јелу. Каже да је то био мукотрпан живот удвоје до Јелине удаје 1956. за зета Момчила Љубинца из Сељана код Рогатице, за којег има само ријечи хвале.

- Добар је и због тога што је са мојом Јелом 1960. у своју кућу у Горажду примио и мене, а многи други зетови никада нису вољели своје пунице. Ми, зна то сав свијет око нас, на том плану никад нисмо имали проблема. Пазио ме боље него да ми је рођени син. Можда је и то разлог да доживјех овако дубоку старост - прича бака Илинка.

Укућани баке Илинке причају да је она увијек била склона раду. Није, кажу, бјежала ни од најтежих сеоских послова који су је пратили највећи дио живота. Ту навику задржала је и до данас упркос томе што има 103. године.

- Често, па и ноћу када се пробуди, зове нас да идемо радити, каже да посао не смије чекати - испричали су бакини укућани и додали да је вид још добро служи, али памћење полако попушта.

- Радо је одлазила у свој род код брата Сретена Рацковића, за којег је заборавила да је давно умро, па често тражи да је водимо код њега - прича зет Момчило, који је велика подршка баки Илинки.

Бијела пчелица

Бака Илинка има двоје унучади и три праунука. Ових дана добила је и чукунунуче. Њена праунука Андреа, од унуке Миладе,  која се у Паризу удала за Француза, добила је сина Габријела, бакину "бијелу пчелицу".

Вијест о томе баку је пуно обрадовала и каже да једва чека да види свог Габријела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.