Ни са два факултета не могу да нађу посао

Котор Вaрош - Иако сам завршио два факултета, већ девет година безуспјешно трагам за послом. Сигуран сам да бих много боље прошао да сам завршио неки занат, јер дипломе правног и економског факултета могу да ми послуже само као украс.

Ово је испричао Живко Тепић (55) из општине Котор Варош који је само један од многих факултетски образованих становника Српске без запослења. Тепић је био запослен 22 године, а без посла је остао када је у Котор Варошу крајем 2003. године укинут Одсјек Министарства за избјегла и расељена лица РС.

- Уложио сам много труда да завршим два факултета, а сад моји чланови породице једва састављају крај с крајем. Плата моје супруге, која је инвалид, није довољна за преживљавање, посебно за школовање двоје дјеце - рекао је Тепић.

Додаје да је дао све од себе да се запосли, конкурисао је на многа радна мјеста и био спреман да ради и на пословима ниже школске спреме.

- Само у априлу сам конкурисао на осам радних мјеста у општинској Aдминистративној служби, али ни тамо ме нису примили - истакао је Тепић и додао да се због неправилности у области запошљавања обратио свим релевантним институцијама. Уз захтјев је приложио писмо препоруке Министарства за избјегла и расељена лица РС у којем пише “да је испољио велику посвећеност и одговорност у раду, те да је било задовољство сарађивати с њим”.

- Вријеђа ме однос послодаваца и друштва у цјелини, јер се запошљавају они који имају мање право од мене, поготово када се имају у виду посебни услови, као што је примјена Закона о правима бораца, према којем би учесници рата требало да имају предност. Конкурси су све више формалност, јер се унапријед знају имена оних који ће добити посао преко везе - каже Тепић.

И у општини Власеница, гдје је на крају прошле године без посла било 1.895 људи, среће са запошљавањем немају дипломирани правници и економисти.

Начелник општине Младен Поповић сматра да проблем у остваривању политике запошљавања представља и неповољна квалификациона структура пријављених на биро рада, укључујући и лица са вишом и високом стручном спремом.
- Готово 90 одсто евидентираних из те категорије чине економисти и правници. У овом моменту имамо 20 правника на бироу за запошљавање, те пет професора географије. Не знам гдје ће они у Власеници наћи посао - каже Поповић.

На подручју Источног Сарајева, као и у већини других општина Српске, највећу шансу за запослење имају грађевинци. Забиљежено је да највећи добитак остварују предузећа која се баве грађевинарством и изнајмљивањем некретнина, као и предузећа која се баве испоруком гаса и топлотне енергије. Ова предузећа запошљавају велики број неквалификованих радника и занатлија који су бар проналазили сезонска запослења у овим грађевинским предузећима. У првих десет мјесеци 2011. године на евиденцији Завода за запошљавање у Источном Сарајеву било је пријављено 309 људи. Забрињавајући је податак да посао тражи све већи број младих са факултетским дипломама.

Предузећа

На подручју града Источно Сарајево прије рата била су доминантна велика предузећа, индустријски капацитети и комбинати који су били окосница привредног развоја.

Запошљавали су велики број радника и остваривали највећи дио бруто производа. Данас они углавном не раде, нису ни близу некадашњег обима производње или су чак потпуно обуставили производњу.

У току 2011. године на територији општине Источно Ново Сарајево регистровано је 14 нових предузећа, а у исто вријеме су затворена четири.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.