Неуређеност система осјете и дјеца потешкоћама у развоју: Асистенти напуштају учионице

БАЊАЛУКА - Дјеца којој је подршка најпотребнија све чешће остају без ње, јер асистенти у настави, због несигурних услова рада и ниских примања, напуштају учионице.

• Асистенти у настави све чешће напуштају посао због ниских примања и несигурних услова рада.
• Већина асистената ради по уговору о дјелу, без права на радни стаж, боловање, превоз и топли оброк.
• Плата асистента износи око 670 КМ (ако нема нерадних дана).
• Раније су асистенти имали уговоре на одређено вријеме и право на стаж.
• У закону се воде као техничка подршка, иако у пракси имају много сложенију улогу.
• Честа промјена асистената изазива стрес код дјеце, родитеља и наставника.

Иако су у образовни систем Републике Српске уведени прије више од деценије, положај асистената у настави додатно је деградиран. Већина ради по уговору о дјелу, без права на стаж, боловање и топли оброк.

Јавна трибина

С циљем измјене прописа који регулишу њихов статус Удружење за помоћ лицима са аутизмом "Дјеца свјетлости" организовало је и јавну трибину у Бањалуци под називом "Унапређење социјалне и образовне инклузије дјеце са инвалидитетом". Психолог и координатор пројекта Николина Клепић казала је за "Глас" да су први асистенти у настави ангажовани још 2010. године, али њихов статус од тада није унапређен.

- Ни 16 година касније није ништа учињено довољно да се положај асистената системски ријеши. Он је чак додатно деградиран - истакла је она.

Додала је да су асистенти раније били запослени на одређено вријеме и остваривали право на радни стаж, док су данас ангажовани по основу уговора о дјелу.

- У закону су третирани као техничка подршка дјетету, а у пракси су много више од тога - наглашава Клепићева.

Према њеним ријечима, овакви услови доводе до честог одустајања асистената, што директно погађа дјецу и родитеље.

- Дјеца често мијењају асистенте, што представља велики стрес и за дијете и за родитеље, али и за цијело одјељење. Потребно је вријеме да се изгради повјерење, а свака промјена то руши - објаснила је Клепићева. 

Она је најавила да ће трибине бити организоване и у Приједору и Градишци, како би се јавност упознала са проблемима и понудила конкретна рјешења. 

- Пружаћемо бесплатну правну помоћ родитељима, а планирамо и разговоре са Министарством, синдикатима и надлежним институцијама како бисмо побољшали положај асистената - поручила је Клепићева.

Изазови у проналаску асистената

Да се родитељи скоро свакодневно суочавају са изазовима у проналаску асистената, свједочи и мајка Тијана Вујичић из Бањалуке. Како је рекла за "Глас", највећи проблем у пракси управо je честа промјена асистената, што директно нарушава стабилност дјетета.

- Асистенти одлазе због лоших услова и ниских примања. То су углавном студенти психологије, којима је овај посао више као неки џепарац. Чим заврше факултет, одлазе у потрази за бољим условима - каже Вујичићева.

Истакла је да је таква одлука разумљива, али оставља посљедице.

- Сваки њихов одлазак је шок за дијете, породицу и учитеља. Изнова морамо проћи кроз дуг процес адаптације, који нимало није лак - нагласила је Вујичићева истакавши да проблем представља и проналаза асистената.

Каже да је проблем и у томе што закон асистенте третира као техничку подршку, иако је њихова улога далеко сложенија.

- У пракси се од асистената очекује да тумаче наставу, прилагођавају градиво дјетету и активно учествују у образовном процесу. То су задаци који захтијевају стручност, често из области дефектологије или сродних дисциплина - истакла је Вујичићева. 

Говорећи о прихватању дјеце са потешкоћама, она наводи да и даље постоји отпор, посебно међу родитељима друге дјеце, али да је рјешење у едукацији и отворености.

- Инклузија је сјајна идеја, али захтијева ангажман свих - и родитеља, и школа, и друштва у цјелини - закључила је Вујичићева.

На суштину проблема указала је психолог и асистент у настави Дијана Радић појашњавајући да су они ту да прилагоде садржаје способностима дјетета.

- Веома је битно да дијете разумије и усвоји наставни садржај. Поред тога, помажемо им да се уклопе у вршњачку групу и да усвоје социјално пожељна понашања - казала је Радићева за "Глас". 

Додаје да се од њих тражи да активно раде задатке који захтијевају имагинацију и критичко размишљање, јер дјеца то не могу. 

- Будући да радимо на уговор о дјелу, сваки нерадни дан нам се одбија од плате, чак и кад дијете или ми изостајемо због болести. Немамо право на боловање, превоз, топли оброк као ни плаћене празнике. Плата асистента је 670 КМ, ако у мјесецу нема нерадних дана - појаснила је Радићева.

Како каже, да би неко био асистент не мора да има обуку, што је изазовно, а неки од њих су знање стекли волонтерским радом, неко слушајући предавања, а неко читајући литературу. 

- Треба имати у виду да се рад у удружењима одвија један на један што је у потпуности другачије од школског окружења, односно учионице у којој је минимално још 20 дјеце - нагласила је Радићева истичући да би асистенте мотивисало дефинисање радног односа. 

АПЛИКАЦИЈА 

Тијана Вујичић истиче да је асистенте веома тешко наћи, јер се то углавном ради преко друштвених мрежа што, како каже, личи на неку врсту "пијаце", те се често дијеле и осјетљиви подаци о дјетету, што није добро рјешење. 

- Позитиван помак је развој апликације "MatchCare", коју припремају студенти бањалучког Електротехничког факултета (ЕТФ), а која би требало да систематизује потрагу за асистентима и учини је безбједнијом и ефикаснијом - казала је Вујичићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.