Нестанак шума је крађа будућности

Стручњаци кажу да је најуноснија привредна грана у Босни и Херцеговини шумарство. Око 45 посто територије наше земље налази се под шумама, што је чини четвртом у Европи по дрвним резервама. Рат у Босни и Херцеговини произвео је шумску мафију, која је јача и од нарко-мафије и шверцера оружја.

Штете које илегална сјеча и извоз обловине наносе буџетима мјере се десетинама милиона марака годишње, а штете на шумама практично деценијама и вијековима.

Прије рата Босна и Херцеговина је имала око 43,44 посто територије под шумама, била је друга земља у Европи по шумском богатству, али посљедње године су измијениле њихов изглед. Непланска сјеча, шумске болести и уништавање шума пријете нестанку шума са ових простора.

Нелегалних пилана има три пута више него регистрованих. Шумски бизнис је уносан и једноставан - не улаже се скоро ништа, а добија много.

Посао у приватним пиланама цвјета, државне фирме раде смањеним капацитетом и полако пропадају.

Државна предузећа су исполитизована, а приватници послују ван законских оквира и још више умножавају штету, а повећавају капитал.

Шумска мафија је јача од воље политичара за ефикасном промјеном. Зато смо једина земља на свијету гдје је немогуће економски израчунати вриједност шума. Не знамо колики је удио дрвета у бруто националном производу, а политичари говоре да је дрво наше највеће благо.

Крајње је вријеме формирати шумску полицију, неподмитљиве и храбре инспекторе и руководиоце који примјењују шумарску праксу и науку, а не политичке и мафијашке притиске и пријетње.

Земља која има добре шуме има здраву воду. 

Назлобрзи уживају гледати како шуме нестају у пламеној буктињи. Некада су пожар у шуми изазивали само облаци са свијетлим мачевима, по законима природе, које морамо поштовати. Ти облаци са собом носе летећу воду која гаси ватру… Aли оне назлобне законе којима неко има право да пали шуме – нећемо поштовати, већ кажњавати.

На првом мјесту штета шумама је пљачка, нелегална сјеча, прерада и извоз дрвета, пословање на границама легалности шумских газдинстава и предузећа и лоше уређених закона, нефункционалне и немоћне инспекцијске службе и доминантног утицаја политичких и профитерских интереса. Привилегију пљачке имају појединци који у кратком времену постају богаташи.

Пљачком шумског богатства настала је шумска мафија, чији се чланови налазе на јаким позицијама у политици, полицији и правосуђу. Проблем пљачке шумског богатства се утајава на релацији тужилаштво – правосуђе, а неоснован притисак јавности је на ЈПШ "Шуме РС". Шумска мафија ради на принципу страха којим зачепља сва уста, а нису ријетки случајеви озбиљних пријетњи и напада на појединце који штите шуму од шумокрадица или их јавно маркирају као шумокрадице.

Народ ћути и гута страх. Само се ријетки појединци залете да стану на пут шумској мафији, најчешће новинари, а након тога их чека брисани простор, јер мафија има државу, а новинара нико неће заштитити. Остаће сам, као Робинзон Крусо на Острву безнађа.  

Шумска мафија под контролом држи већи број приватних пилана. На простору Босне и Херцеговине има 1.800 пилана, а  1.200 ради нелегално. Нелегално сијеку шуме и нелегално је прерађују, продају и извозе, а држава од тога нема ону добит коју може да монополише.

Додатна финансијска добит је прерадити дрво у некој домаћој фабрици која прави намјештај за извоз, јер ако кубик трупаца кошта 60 конвертибилних марака, цијена даске која се добије његовом прерадом износила би 600 конвертибилних марака, а неки коначни производ у виду намјештаја вриједио би 1.200 конвертибилних марака.

Испреплетени ланци интереса су се чврсто увезали и још увијек отимају оно што се отети може, користећи сва могућа правна и бесправна средства, шумарску инспекцију, полицију, шумарску струку и науку. Aко се то не деси, народу у Босни и Херцеговини ће жестоки момци, којима не смијеш рећи да су мафија, украсти будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.