Несебична љубав породице Шолаја: Усвојили и крстили дјевочицу из Хагена

ХАГЕН, ЊЕМАЧКА – Прича породице Шолаја из Хагена, која је због рата избјегла из родне Славоније, примјер је како се из тешких животних околности може родити снага за пружање дома и несебичне љубави.

Њихова животна прича добила је ново поглавље када су одлучили да пруже дом и породицу дјевојчици Елизавети, поријеклом из Русије.

Богдан Шолаја (45) рођен је у Славонији, а због рата је преселио у Бања Луку гдје је изградио каријеру у полицији. Након година проведених у редовној, а затим специјалној и граничној полицији одлучио је да напусти Бањалуку.

Богдан са супругом Тањом има двоје дјеце, Страхињу (21) и Александру (18).

Животни пут их је 2015. године одвео у Њемачку. Богдан је први стигао у Хаген, а шест мјесеци касније придружили су му се супруга и дјеца. 

Сјећа се да су први дани били тешки, али им је од велике помоћи био пријатељ Слободан Десанчић родом из Подградаца код Градишке. 

-Пружио ми је други живот, слично као и мој рођени брат и захвалан сам му до краја живота - почиње причу Богдан.

Када се породица Шолаја стабилизовала, њихова кћерка Александра у школи је упознала Елизавету, дјевојчицу из Русије, са којом се зближила.

Елизавета, коју су пријатељи и породица звали Лиза, све чешће је посјећивала Шолаје. Богдан је убрзо примијетио да се Лиза у њиховом дому осјећа сигурно и сретно. 

-Све чешће је долазила, питала може ли доћи код нас и жељела је што дуже да остане. Једноставно се видјело да јој годи да буде у нашој породици - каже Богдан.

Иза Лизине приче стајала је туга. Њени родитељи су се развели, отац је остао у Русији, а мајка се поново удала. У том тешком периоду, Елизавета је нагло смршала, што је породицу Шолаја додатно подстакло да јој пруже дом и подршку. Повезаност је са временом постала толико јака да су је Богдан и Тања одлучили усвојити и крстити. 

На крштењу су јој дали име Милица, што значи „мила“, јер је управо то била ријеч којом ју је Богдан описивао.

Крштење је обављено у цркви у Пријечанима, а свештеник Данијел Ружичић то је описао као „велики чин за цркву”. 

Прича породице Шолаја свједочи о томе како се љубав не мјери крвним везама, већ величином срца, чинећи их богатијима не само бројем чланова, већ и безграничном љубављу коју су пружили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.