Непозната судбина дивљих грађевина

Бањалука - Захтјев за легализацију бесправно изграђених објеката у РС док краја прошле године, до када је био рок за пријаву, поднесен је за нешто више од половине дивљих грађевина, док остали власници објеката, иако су свјесни могућности рушења, нису озаконили своје некретнине.

У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС кажу да тренутно раде анализу послије које ће бити позната судбина дивљих објеката за које није покренут поступак легализације.

- У току је анализа на основу које ћемо заузети коначан став о евентуалном продужетку рока за легализацију. Током ове године планиране су измјене и допуне Закона о уређењу простора и грађењу, па ће евентуално продужење рока за легализацију бити дио тог процеса - рекли су у Министарству.

Према њиховим подацима, међу локалним заједницама које су испуниле своју законску обавезу предњачи Бањалука, гдје је 97 одсто власника бесправно започетих или изграђених објеката поднијело захтјев за легализацију.

Вршилац дужности начелника Одјељења за просторно уређење у бањалучкој Градској управи Слободан Станаревић истиче да је велику улогу у процесу легализације одиграла медијска кампања коју су спроводили с циљем да што већи број грађевинских објеката буде озакоњен.

- Најмањи одзив за легализацију је у руралним подручјима, иако је у мјестима гдје нема регулационог плана легализација била бесплатна - рекао је Станаревић.

Међу осталим градовима у РС добро обављеним послом могу се похвалити и у Приједору, гдје је од 5.000 нелегалних објеката легализација затражена за око 74 одсто грађевина.

У управи града Бијељина истичу да је од процијењених 10.000 илегалних објеката поднесен захтјев за озакоњење њих око 40 одсто.

- Однос поднесених захтјева и нелегалних објеката указује на то да грађани нису били заинтересовани за процес легализације - истакли су у Градској управи.

С друге стране, за Добој и Зворник нема података о томе колико је дивљих објеката, па је немогуће утврдити колики је проценат поднесених захтјева за легализацију.

У општинама је процијењен знатно мањи број нелегалних грађевина у односу на градове, а великим интересовањем да буду озакоњени објекти могу се похвалити у Мркоњић Граду, Петровцу, Власеници, Берковићима, Чајничу и Гацку, што није случај у Калиновику и Козарској Дубици, гдје је забиљежен најмањи проценат захтјева за легализацију.

Начелник Доњег Жабара Никола Ђокановић каже да се већина бесправно изграђених објеката на подручју ове општине налази у Новом насељу, у којем станује највећи број избјеглица.

- Мјештани су имали вољу да легализују своје куће, али нису имали новца. Лоша финансијска ситуација становника, међу којима је велики број избјеглица, главни је разлог малог процента поднесених захтјева - рекао је Ђокановић.

Градитељи илегалних објеката, којих је према процјенама Министарства у РС било 80.000, имали су рок до краја прошле године да озаконе градњу, а да би изашли у сусрет свима, надлежни су увели олакшице и цијене у распону од 100 до 2.000 КМ, колико је било потребно за добијање потребне документације.

Посједовање нелегалног објекта је највећи проблем самог власника. Такав објекат се не може прометовати, нити се може пренијети на насљеднике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.