Ненад Томић: Мотор зарадио истоварајући брашно

Цвија Мркоњић 01.12.2014 11:04

Фото: Ненад Томић: Мотор зарадио истоварајући брашно

Бањалука - Бајкери су поштени људи који воле дружење, увијек су спремни да помогну, а највише љубави имају према мотору, чија чар није у брзини него у уживању у вожњи.

Започиње тако причу бајкер Ненад - Нено Томић из Бањалуке, који у шали истиче да иначе вози 50 километара на сат, али се низбрдо "разманита" па нагази и до 60.

- Многи људи бајкере сматрају "лошим момцима", али то су стереотипи. Никада нисам имао проблема са законом, јер ако пијем алкохол, не сједам на мотор - рекао је Нено.

Овај страствени бајкер рођен је у Рашкој почетком шездесетих година прошлог вијека, студирао је рударство у Београду, а у Бањалуку је са супругом дошао прије 14 година због посла који је у међувремену изгубио.

Љубав према моторима гаји од малих ногу, а први мотор купио је 1985. године и то новцем који је зарадио истоварајући брашно, цигле и цријеп преко задруге.

- Платио сам га 1.000 немачких марака. У гаражу сам га довезао у колицима, јер је био растављен на делове и читаву годину сам га оспособљавао за вожњу. Спада у олдтајмере, а сада је враћен у оригинално стање и иде само на изложбе - испричао је Ненад о својој првој машини која данас вриједи око 8.000 марака.

Други мотор купио је двадесетак година касније, а и данас га вози. Члан бањалучког олдтајмер клуба "Ветеран" истиче да је за рестаурацију мотора, осим око двије хиљаде марака, неопходно уложити и челичне живце.

Бајкер Нено у подруму зграде има и радионицу у којој израђује уникатне предмете за бајкере углавном од коже и ростфраја. Кожу обрађује на двјема машинама за шивење од којих једна датира с краја 19. вијека.

- Израђујем уникатне кожне прслуке, чапсове, наруквице, пртљажнике за моторе, пресвлачим кациге, правим новчанике, беџеве, детаље на чизмама и рукавицама. Такође, правим и ауспухе и ланце - објаснио је Нено и додао да као најдражи комад издваја кожни прслук који је за себе израдио са јединственим грбом на леђима који представља лични знак "старог моторџије".

Материјал за рад набавља по разним продавницама, а неријетко и муштерије донесу оно што је потребно.

Бајкер, који већ 30 година живи на два точка, каже да познаје много бајкера, како из земље, тако и региона.

Током дугог бајкерског стажа неколико пута је падао са мотора, али увијек би "зарадио" само ситне повреде. У својој архиви, осим разних чланака из новина који говоре о његовој страсти за моторима, чува и на стотине захвалница за учешће на мото-скуповима.