Нема љепшег позива од мајке

Гацко - Причу о Маји Шупић из Гацка не можемо да почнемо, а да се не сјетимо оне реченице владике Николаја "Скромност је једна здрава духовна клима која одгаја и његује стварну величину".

И заиста, Маја ће вам скромно и скоро стидљиво причати о свим изазовима и постигнућима које јој је живот донио иако је изродила седморо синова.

Данас, када већина вишечланих породица живи на ивици егзистенције, Шупићи представљају право освјежење. Иако је запослен само Драган, домаћин куће, они се не жале.

- Плата није велика, али је редовна и ми смо задовољни. Ту и тамо се нешто заради и са стране, припремимо и продамо дрва за огрев, сналазимо се. Важно је да поштено радимо, а колико имамо, толико се "пружимо". Ни дјеца нису захтјевна. Хоће и да помогну у свим пословима - испричала је Маја додајући да је све лако кад су слога и напредак у кући.

- Радни дан ми се не разликује много од свакодневице било које домаћице. Ујутру устајем око пола седам, испратим мужа на посао, а онда иде доручак и спремање дјеце у школу - прича нам Маја и додаје што је више дјеце, све боље слушају.

Маја каже да, за разлику од већине жена, она лако смисли шта ће да кува за ручак.

- Обично дјецу питам шта би жељели да им скувам, тако да ми увијек дају идеју. А кад знате шта да скувате за сутра, као да сте пола посла завршили. Мени је највећи проблем доручак. Шта им дати, а да буде разноврсно. Но, успијевамо да се хранимо здраво, на јеловнику је и месо и воће и поврће. Ни у чему не оскудијевамо. Ево, ове зиме нисмо имали ни најобичнију кијавицу - рекла је Маја.

Једна пословица каже да врлина мајке прелази на њено потомство. Ова теорија се у пракси јасно види у породици Шупић.  Рад и ред су двије ријечи које вам прво падну на ум…. У кући је све на свом мјесту, а дјечаци су узорни ђаци, уредни, лијепо васпитани и обучени.

Дијеле их само навијачке боје

Жељко има 15 година и иде у девети разред основне и пети разред музичке школе, а његова пасија је свирање хармонике. Други по реду је Владан који иде у осми разред и бави се кик-боксом. Родитељи су поносни на њихове успјехе, па медаље и дипломе стоје на видном мјесту у кући.  

На Владана се угледао и три године млађи Милан. Каже да обожава борилачке вјештине, а посебно је привржен баки и дједу, па често код њих борави. Марко и Милош, један у четвртом, а други у трећем разреду, највише воле да се играју напољу и у тандему су увијек спремни за неке враголије. Најмлађи Благоје и Душан су и највећи ривали.

Шупићи су сложни у већини ситуација осим када је навијање у питању, па се у кући дијеле на "Делије" и "Гробаре".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.