Недостаје 650 ватрогасаца

Бањалука - Република Српска има упола мање професионалних ватрогасаца него што изискују реалне потребе, а већина ватрогасних возила је увелико загазила у трећу деценију.

Свјетски стандарди налажу да је на 1,32 милиона становника, колико је бројна популација Српске према прелиминарним резултатима пописа становништва спроведеног 2013. године, потребно 1.320 професионалних ватрогасаца. Да је ситуација далеко од идеалне показује податак да РС има 650 ватрогасаца.

Некадашњи секретар Ватрогасног савеза и члан комисије за обуку ватрогасаца у РС Никола Сантрач каже да на 1.000 становника долази један ватрогасац. Он каже да је ово занимање популарно, али да је проблем беспарица због које општине не могу да ангажују већи број ватрогасаца.

-  РС је веома танка са професионалним ватрогасцима. Имамо четири професионалне индустријске ватрогасне јединице чији чланови, по пропису, не смију напуштати круг - каже Сантрач и додаје да само Бањалуци фали више од 50 професионалних ватрогасаца.

Предсједник Ватрогасног савеза РС Горан Стојаковић каже да у свом саставу имају 29 територијалних професионалних јединица и 33 добровољна ватрогасна друштва. Он сматра да и поред недостатка људства већина јединица може ефикасно одговорити изазовима и да су највећи проблем застарјела возила.

- У претходних девет година за све ватрогасне јединице смо у просјеку набавили од два до шест нових возила што је коштало 24 милиона марака. И поред тога возни парк је још стар, а многа возила су стара више од 30 година. Ове године планирамо да набавимо 18 нових возила - каже Стојаковић и додаје да су лани обновили опрему у 16 ватрогасних јединица и да ће старију исправну опрему донирати добровољним ватрогасним друштвима како би и они могли функционисати.

Професионалне ватрогасне јединице обављају око 90 одсто интервенција у РС, а годишње у просјеку на терен изађу од 8.000 до 10.000 пута. Стојаковић истиче да посао ватрогасца изискује велики напор.

- Од ватрогасаца се не захтијева само физичка снага, већ и психичка стабилност. Послови које обављају ватрогасци изискују велики напор и потребу за сталним усавршавањем и оспособљавањем. То је најстреснија професија па много радимо на психолошком опоравку наших људи - каже Стојаковић.

Вршилац дужности старјешине ватрогасне јединице Требиње Данко Вуковић каже да имају 33 професионална ватрогасца што је задовољавајуће.

- Током већег дијела године број ватрогасаца које имамо је довољан, али љети кад наступи сезона шумских пожара не би нам било довољно да имамо и 1.000 ватрогасаца на располагању - каже Вуковић.

Он каже да је проблем застарјела опрема која датира из времена бивше Југославије.

- Опрему смо посљедњи пут набавили 2012. године и то половну. Проблем је што оскудијевамо у напртњачама, цријевима и млазницама што је посебно изражено приликом гашења шумских пожара - рекао је Вуковић и додао да ће ове године почети ремонту дотрајалих машина и да би требали добити возило које ће служити за гашење пожара у граду.

Требињски ватрогасци демонстрирали су спремност средином априла када је горјела зграда Основног суда.

- Пожар је гасило 30 ватрогасаца нешто више од сат времена. На вријеме смо успјели санирати пожар и изазвана је најмања могућа материјална штета - каже Вуковић.

Квалификације

Сви који желе да постану ватрогасци морају имати завршену средњу школу техничке струке, а не смију бити старији од 25 година.

- До двије године старости знамо прогледати кандидатима кроз прсте, а сви морају проћи обуку и положити стручни испит - каже Никола Сантрач.

Градови са највећим бројем пожара у 2014. години

Бањалука 155

Бијељина 126

Требиње 64

Добој 43

Приједор 39

Источно Сарајево 33

Црни биланс пожара у 2014. години

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.