Не дајте нам, али и не отимајте !

Ово је једна од ријетких општина региона која 70 одсто свог буџета издваја за инфраструкурне пројекте, а само 30 одсто за плате запослених и у другим општинским службама, рекао Славко Граховац

МИНИСТAРСТВО управе и локалне самоуправе Републике Српске прекјуче је у Источном Дрвару уприличило прву у низу јавних расправа у склопу промјене територијалне организације јединица локалне самоуправе у Српској. Заједно са сарадницима у Источном Дрвару је био министар локалне управе и самоуправе у Влади Републике Српске Зоран Липовац. Присутне је упознао са Информацијом о могућностима и потреби промјене територијалне организације јединица локалне самоуправе, разматраној на сједници републичке Владе од 21. децембра прошле године, листи на којој се нашао и статус општине Источни Дрвар. Начелник општине Источни Дрвар Ђуро Јосиповић је аргументовано говорио о разлозима за останак досадашњег статуса општине. У својој расправи, он је подсјетио да је насеље Потоци, данас сједиште општине, настало још крајем 19. и почетком 20. вијека, као радничко и жељезничко чвориште, које је до нестанка општинског статуса бројало између три хиљаде до 3,5 хиљада становника, те да је то било мјесто са уређеном инфраструктуром, школом, поштом, амбулантом, водоводном мрежом, продавницама, кино-салама... - Са дохотком од преко четири хиљаде марка по глави становника општина Потоци - Источни Дрвар је на првом мјесту у Српској. Као шумом богато подручје, представљамо специфичну територијалну организацију, не само у Српској, него и у ширем региону. Сопственим снагама је доведен далековод, урађено преко три и по километра асфалтног пута, а у почетној фази је изградња водовода и модерне саобраћајнице у дужини од 14 километра - рекао је Јосиповић, додавши да је у припреми изградња теренске учионице за студенте Шумарског факултета у Бањој Луци, ревитализација туристичке пруге Срнетица - Млиништа и других потенцијала у служби туристичке привреде, као и реновирање Дома здравља и његово претварање у модерну амбуланту породичне медицине. Јосиповић се запитао како у документу који је радио Економски институт нема економских параметара, него се све своди на штуру статистику о броју становника појединих општина. Већина присутних је приједлог о укидању општине Источни Дрвар, који је стављен на дневни ред по елаборату Економског института из Бање Луке, дочекала "на нож" и оквалификовала као још један атак на Дрварчане раздвојене ентитетским линијама. Предсједник Удружења за обнову и повратак у БиХ Славко Граховац тврди да општина Источни Двар има бројне предуслове да остане у садашњем статусу, те да буде носилац привредног развоја овог краја. - Колико је општина Источни Дрвар економски самоодржива најбоље говори њен буџет од преко 850 хиљада марака и број запослених. Ово је једна од ријетких општина региона која 70 одсто свог буџета издваја за инфраструкурне пројекте, а само 30 одсто за плате запослених и у другим општинским службама. Ово је општина која има десет пута више запослених него што броји становника, што само по себи говори о каквом је привредном потенцијалу ријеч. Не тражимо од Републике да нам даје, али нисмо ни за то да нам се отима - каже Граховац. Иницијативу по којој се "преиспитује" статус општине Источни Дрвар Граховац види као дјело "незајажљивог, грабљивог пиланског лобија, који се окомио на сачувано шумско благо". - Први корак тог "грабљивог" плана било је неоправдано укидање Шумског газдинства "Клековача" - тврди Граховац додајући да се све ово ради по по наручном елаборату Економског института из Бање Луке, који нема никакве вез са реалношћу и стварним потребама народа овога краја. Власник предузећа "Дрво Бест", Дрварчанин Дарко Кајтез је рекао да његова фирма као и многа друга предузећа своје развојне планове вежу за ово општинско подручје. - Укидањем општине све пада у воду - сматра Кајтез. Представници борачких организација страхују да би укидањем ове општине преко двије и по хиљаде бораца Отаџбинског рата, као и породице погинулих, која остварују своја статусна права преко ове општине, остали ускраћени за своја права. Послије јавне расправе, министар Липовац је рекао да је чуо доста аргумената који иду у прилог да општина Источни Дрвар треба да остане у садашњем статусу. - Овдје сам чуо доста јаких аргумента да општина остане, јер је укидањем неких општина у ранијем периоду долазило до занемаривања и заостајања тих подручја. То је нешто што Влада треба да размотри. Дакле, пред Владом је избор да ли ће у ово подручје да улаже и развија га или да усвоји нову територијалну организацију. Послије јавних расправа, министарство ће све то објединити и предочити Влади, која ће одлучити у ком ће се правцу даље ићи што ће се на крају наћи пред Народном скупштином, која ће законски уоквирити нову или оставити постојећу територијалну организацију - закључио је министар Липовац. Било како да се одлучи, лугар Боро Марчета има своје мишљење, од којег не одступа. - Без општине смо к'о риба на сувом, а зна се колико издржи риба без воде - рекао је Марчета. М. МИХAЈЛОВИЋ ПЕТРОВAЦ - ДРИНИЋ Начелник општине Петровац Драго Ковачевић одбацио је као неосноване приче да општина на чијем је челу има било какве аспирације према територији Источног Дрвара. - Било како да одлучи Влада, ми ћемо ту одлуку прихватити. Aко наша општина остане у досадашњем статусу, тражићемо да се преименује у Дринић. Припоји ли нам се дио других општина, расправљаћемо о новом називу општине - казао је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.