Научни скуп поводом дана Филозофског факултета у Пала

Зборник радова са прошлогодишњег научног скупа под називом "Допринос Срба из БиХ науци и култури" је објављен и стоји као писани осврт на дјела српских великана и њихову непролазну снагу и вриједност

ПAЛЕ - Поводом дана Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево у Палама, ова престижна високошколска установа организовала је дводневни научни скуп о теми "125 година високог образовања у БиХ". Скуп је отворен пленарном сједницом и предавањем професора Ратка Дунђеревића о теми "Фактори развоја науке" на универзитетима Републике Српске. Потом је услиједио рад по секцијама, гдје је представљено више десетина научних радова из области лингвистике, књижевности, библиотекарства, историје, филозофије, социологије, педагогије и психологије, те природно математичких наука. Декан Филозофског факултета у Палама професор др Миленко Пикула истакао је да је циљ да научни скуп који се организује поводом дана Филозофског факултета "сваке године буде моћнији и квалитетнији, да буде наша препознатљивост и традиција". - Зборник радова са прошлогодишњег научног скупа под називом "Допринос Срба из БиХ науци и култури" је објављен и стоји као писани осврт на дјела српских великана и њихову непролазну снагу и вриједност. Ту је и да будућим генерацијама укаже да имају од кога и шта наслиједити, на добробит нашу, народа са којима живимо, на добробит Српске и БиХ - рекао је Пикула. Осврћући се на назив скупа, Пикула је подсјетио да је митрополит дабробосански Сава давне 1882. основао сарајевску Богословију и тиме зачео темеље високом образовању БиХ. - Стога они који неће или пак не могу да разумију, па неријетко постављају питања попут оних откуд факултети у Палама и откуда тако висок ниво научног рада у тако малом градићу, морају знати да универзитет у Источном Сарајеву носи то име свега петнаестак година, али фактички постоји пет и по деценија - поручио је Пикула. И предсједник Савјета факултета професор др Милош Ковачевић нагласио је да Срби, с обзиром на допринос који су дали не само овдашњој, већ и свјетској науци и култури с поносом могу да се осврну на то како су се као народ развијали и какав су утицај имали. С. ШЕКAРA Развој Професор Миленко Пикула је истакао да мора постојати јака организација научноистраживачког сектора на универзитетима, те да наше високошколске установе не би смјели заобилазити пројекти које финансира Европска унија. - Само на тај начин наш кадар ће моћи да равноправно парира европским и свјетским истраживачима, а високо школство да одговори основним циљевима и задацима, дакле, развоју и напретку друштва у цјелини - оцијенио је Миленко Пикула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.