Натали Берић, медицинска сестра која је започела имунизацију против вируса корона у РС: Прва вакцина пробудила наду

БАЊАЛУКА - Била сам веома срећна када сам узела у руку прву бочицу руске вакцине “спутњик В”. Направили смо тада велики корак и кренули у директну борбу са овим несрећним вирусом корона. Тај осјећај држи нас и данас.

Тим ријечима је главна сестра у Служби за епидемиологију Института за јавно здравство РС Натали Берић за “Глас Српске” описала почетак вакцинације против вируса корона у Српској. Од тренутка када је дала прву дозу руске вакцине Берићева је постала “симбол” вакцинације у свим медијима, не само домаћим већ и широм Европе.

Са осмијехом истиче да јој је веома драго ако су је људи баш тако доживјели и додаје да се и она, као и већина њених колега, здравствених радника, надала да ће вакцина једном доћи и код нас.

- Тога 12. фебруара када смо почели вакцинацију у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС учињен је значајан корак, а моја колегиница докторица Јела Аћимовић и ја осјећале смо се заиста свечано тога дана - испричала је Берићева, која је у Институту запослена од 2007. године.

Иако је иза ње дугогодишње искуство, признаје да је осјећала благу трему пред сам почетак вакцинације, јер је тада пред камерама и она први пут видјела ту вакцину. Очи великог броја окупљених новинара, али и њених колега медицинара биле су упрте у њу и њене спретне руке, које су до сада дале хиљаде вакцина.

- Сама апликација ове вакцине не разликује се од неких других. Вакцина се даје окомито на мишић и за тренутак је све готово. И раније сам се сусретала са овим мултидозним вакцинама и једина разлика у овој причи је то што када нам ова вакцина дође, она је смрзнута - прича Берићева и додаје да је до сада у Институту дала око 400 доза руске вакцине. Објашњава да је веома важно да се особе за вакцинацију наручују и да се зна тачно у које вријеме и колико њих долази.

- Пола сата прије почетка вакцинације вакцина се извади из замрзивача и остави да се лагано одмрзне. За то вријеме урадимо сву неопходну администрацију. Од момента када се вакцина извади из замрзивача, мора бити потрошена у року два часа - истакла је Берићева и додала да у једној бочици “спутњика В” има пет доза.

Говорећи о реакцијама на вакцину, Берићева каже да је међу њеним колегама у Институту углавном било оних са благо повишеном температуром, а неки су се жалили да их боли рука на мјесту убода, али то све, додаје, прође у року 24 часа. За дуже од годину борбе Берићева истиче да је највећи изазов био како побиједити страх од непознатог вируса, остати здрав и сачувати своје укућане.

- Страх да вирус не донесем кући био је највећи изазов. Остати сабран и концентрисан на оно што радимо свима нам је приоритет - истакла је она.

Страх код оних који пред вакцином, односно иглом, скрећу поглед у страну, сестра Натали одагна благим погледом и ријечима охрабрења. Знало се, каже, догодити и да се људи предомисле и побјегну, али да нису сви који дођу да заврну рукав плашљиви свједочи и понека анегдота.

- У вријеме вакцинације против сезонског грипа дошао је један господин који је био помало егзибиционист па је умјесто да само ослободи раме да му дамо вакцину, почео да се скида комплетно - испричала је Берићева, која се такође нашла на столици за вакцинацију. Истиче да за њу није проблем наћи се у тој другој улози када зна да испред ње стоје колеге у које има велико повјерење, а многи од њих учили су баш од сестре Натали како да правилно дају вакцине.

Бол

Натали Берић је истакла да приликом апликације било које вакцине није могуће потпуно искључити бол, јер се ипак нарушава интегритет коже.

- Они које вакцинишемо ваљда очекују неки јак бол па кад се увјере да то није тако, углавном кажу да ништа не боли. Најважније је да особа буде потпуно опуштена и да је мишић релаксиран - казала је Берићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.