Наступила православна Нова година, дочекана молебанима и ватрометом

БИЈЕЉИНА- Српска, Руска, Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, које поштују јулијански календар, у поноћ су дочекале Нову годину.

Ове цркве 14. јануара, односно 1. јануара по јулијанском календару, обиљежавају два велика хришћанска празника - Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог.

У поноћ су у православним храмовима служени молебани за успјешну и благословену Нову годину.

У Републици Српској данас је нерадни дан.

Током празника неће радити републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и установе и други који Нову годину обиљежавају по јулијанском календару.

Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем служио је у поноћ у бањалучком Саборном храму Христа Спаситеља молебан на прелазу из старе у Нову годину према јулијанском календару.

Молебан је пригодна молитвена служба за Богом благословену наступајућу Нову годину.

Због пандемије вируса корона, у Бањалуци је православна Нова година дочекана без јавних прослава, а радно вријеме угоститељских објеката било је ограничено као и претходних дана.

Новогодишња ноћ у Бијељини протекла је мирно, а грађани, који су славили у својим домовима, у поноћ су ватрометима обиљежили прелазак старе у нову годину према јулијанском календару.

У храму Свете Тројице у Приједору у поноћ је служен молебан којим је молитвено дочекана Нова година по јулијанском календару.

Међу Приједорчанима који су на овај начин обиљежили почетак Нове 2021. године био је и градоначелник Далибор Павловић који је православним хришћанима пожелио да им нова година буде боља од претходне.

- Желим да се у овој години ријешимо пошасти која нас је задесила -вируса корона, као и да у 2021. видимо наш град у пуно бољем свјетлу, да наставимо на путу на којем смо стали са много више пројеката и да се нашим грађанима оствари све што пожеле - поручио је Павловић.

Протонамјесник Драган Хрваћанин каже да је традиционалном молитвом испраћена стара и дочекана Нова година.

- Ово је вријеме да пресаберемо своје мисли и оно што смо учинили у 2020. години, да се преиспитамо као хришћани. Свим православним вјерницима желим да се ослободе овог искушења у којем су се налазили од марта прошле године и да се врате својој цркви и светим тајнама које она прописује и саставни су дио нашег живота - поручио је Хрваћанин.

И у Храму Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу у поноћ је служен молебан поводом православне Нове године. Молебан је служио протонамјесник Дамир Врховац, који је пожелио вјерницима да са оптимизмом и јаком вјером уђу у Нову годину, те да чине добра дјела.

Он је позвао вјернике и све људе добре воље да учествују у светој литургији, Богојављенској литији и пливању за Часни крст, које ће и ове године бити организовано у Котор Варошу.

Већина Которварошана прославила је Нову годину по јулијанском календару у својим домовима.

Велики број Шамчана уз поштовање епидемиолошких мјера православну Нову годину дочекао је на градском тргу уз ватромет, у организацији Центра за културу и покровитељство Општинске управе.
Нову годину према јулијанском календару већина Шамчана је , ипак, провела у својим домовима.

Путем интерент странице општине Шамац и друштвених мрежа начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић и предсједник Скупштине Симо Варадиновић честитали су грађанима православну Нову годину.

Већина грађана источне Херцеговине Нову годину по јулијанском календару дочекала је у својим домовима будући да, због епидемиолошке ситуације, није било организованог дочека.

Полицији су у новогодишњој ноћи пријављене двије саобраћајне незгоде са материјалном штетом у Требињу и Билећи.

Швајцарска и Шкотска

Занимљиво је да традиција обиљежавања јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској (Алтер Силвестер), као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској.

Јулијански календар је увео римски император Јулије Цезар 45. године прије нове ере и користио се у цијелој Европи до 16. вијека, када је почео постепени прелазак поједних држава на Грегоријански календар.

На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар као званичан.

Творац календара је грчки астроном Сосиген, на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.