Нaстaвник Рељa Комљеновић из Шиповa немa кровa нaд глaвом

Рељи кућа порушена у минулом рату, па пензионерске дане проводи у напуштеној школској згради, која је у рушевном стању

ШИПОВО - Иако је од завршетка рата прошло 12 година, на подручју општине Шипово остало је још много необновљених кућа и станова. Многи су принуђени да станују у примитивним смјештајима, без основних услова за живот. Један од њих је и наставник српског језика у пензији Реља Комљеновић, из села Бабићи недалеко од Шипова. Већ 11 година Реља муку мучи да дође до крова над главом. Кућа му је порушена у минулом рату, па пензионерске дане проводи у напуштеној школској згради, која је у рушевном стању. Смјестио се у трошну собицу, која нема ни основних услова за нормалан живот. - Немам ни струје ни воде. Живим у крајње нехуманим условима - рекао је Комљеновић. Обраћао се, прича, на адресе општинских власти и хуманитарних организација да му помогну, али до данас његове молбе за помоћ нису добиле одговора. - Године ме сустижу, снага издаје, а пензија је мала. Нисам у стању да сам ријешим овај проблем. Чврсто сам вјеровао да ће ми људи помоћи, али видим да у мом случају не вриједи она народна изрека „ко чека тај дочека“ - казао је Реља. Он се пита зашто је 40 година уложио радећи у школи, кад данас не може да ријеши основно људско право. - Хигијену одржавам у овој својој рушевини, у кади која, на срећу, није полупана. Користим хладну воду, без обзира на то какво је вријеме - нагласио је Реља. Када стегне зима, прича, мора ићи код родбине, јер у собици у којој живи нема услова да преживи. Реља Комљеновић прича да још има снаге и воље да се носи са неправдом која га прати 11 година. - Ипак, ако будем изостављен приликом сљедеће обнове кућа, заштиту својих људских права затражићу путем суда, макар то било и у Стразбуру, пред Међународним судом правде - истакао је Реља Комљеновић. С. РAЂЕН

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.