Наш Гавро...

Ведрана Кулага Симић, Тања Милаковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Дарко Гавриловић Фото: Глас Српске | Дарко Гавриловић

Адреса Браће Пиштељића 1. Вријеме је да се гасе рачунари и крене кући. Међутим, стиже порука са трећег спрата.

 "Требају ми двије вијести за последње".

"Ево може ли ово нешто из Туниса и неки захтјев из Источног Дрвара".

"Не може, било већ".

"Ок, тражимо нешто друго".

Потом са спрата испод стиже нова порука.

"Фали вијест за џет сет".

"Ок".

И почиње потрага.  Отварамо све странице тог типа, али ништа, што би рекли, ни занимљиво ни паметно. Освану такви дани.

Међутим, зачу се одједном "Ево је, нека ш/жњ пјевачица покушала да... шаљи Гаври".

И секунду прије него смо угасили рачунаре, стиже порука од Гавре "Дај нешто друго. Објављено прије шест дана".

Дарко Гавриловић, наш Гавро. Имао политику у малом прсту. Крајичком ока пратио све на друштвеној и бизнис сцени. Као и све друго под ознаком "кроз РС". Трагао за детаљима на страницама црне хронике. По страни није остављао ни свијет, регион и Србију. Бањалуку држао под посебном лупом иако није била његов град. Помно је читао и културу, а спорт не треба ни помињати. То је био наш Гавро.

Знао је све. Пратио је све. И једну руку смо се и дивили томе. У другу, између себе, а знао је то, наравно и он, шушкали како није нормалан јер је 200 одсто себе давао у посао. Давао за свој "Глас". За све нас.

Први је долазио, последњи одлазио. Зашто је сада морало овако?

Како написати нешто о нашем Гаври док рука дрхти, а разум не вјерује да га више нема? Како се опростити од друга, пријатеља, радног колеге који је прерано отишао? Тешко... претешко... јер је био човјек који се никад није опраштао од људи, од посла, који је сваки свој текст, наслов, радни дан носио са собом кући. Први долазио на посао, задњи одлазио...

Човјек од којег смо учили, сваки савјет памтили, смијали се и шалили успутно јер није имао времена. Предано је одмјеравао свако слово, чешљао све наше текстове, а наслове давао из цуга. Радохолик у свему, у послу, животу, предан породици, гурао, борио се, радио и градио. У свему имао подршку другара и пријатеља, до задњег дана његове борбе и једине битке коју није добио.

Хвала ти Гаврило за све савјете, шале, кафе и заједничке тренутке.

Последњи поздрав нашем уреднику, а прије свега другу.

Твоји Гласовци

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.