Народ и црква у Слатини нераскидиво повезани

У чувеном листу "Отаџбина" уочи Петровдана 1925. године објављено је обавјештење за читаоце о великој и важној свечаности у Слатини - освештању новосаграђене цркве.

Писало је да ће чинодејствовати митрополит бањолучко-бихаћки Василије, те да ће у светој литургији учествовати и чланови хора "Јединство". Одбор за освештање цркве Светих апостола Петра и Павла обезбиједио је и превоз из Бањалуке (и назад) са пет аутомобила од којих је први полазио ка Слатини у шест ујутро испред гостионе Светозара Курузовића.

А како је дошло до изградње цркве?   

Убрзо након оснивања Митрополије бањолучко-бихаћке 1900. године, штампан је и Први Шематизам у коме се наводи да је парохија Блашко-Слатина обухватала готово 230 домова, а парохијска црква била је стара црква Рођења пресвете Богородице подигнута 1740. у Малом Блашку. Парох и предсједник црквене општине био је Петар Варница, парохијског дома није било, као ни основне школе. Други Шематизам из 1911. показује пораст броја становништва и домова, а отворена је и школа у којој је вјероучитељ био већ поменути парох Петар Варница. Забиљежено је да је парохијска црква брвнара у лошем стању.

Након Првог свјетског рата и успостављања јединствене Српске православне цркве 1920. године под јурисдикцијом Београдске патријаршије, започело се са изградњом многих храмова. Потреба за новом црквом у парохији постојала је и раније, а село Слатина се у међувремену развило и наметнуло као локалитет за нови храм. Међутим, након дуговјеког службовања Петра Варнице, од 1892. до 1921. године, парохија остаје без пароха. У периоду 1922-1928. парохију је опслуживало чак седам свештеника: Петар Иванковић, Богдан Поповић, Лазар Штековић, Милутин Лабус, Душан Мачкић, Дамјан Грбић и Коста Љешевић.

У тако незахвалним условима чланови црквене општине преузимају иницијативу за градњу цркве. О томе свједочи молба Српске православне црквене општине Блашко-Слатина упућена Окружном начелству у Бањалуци 30. јула 1922.

У документу који се чува у Архиву Републике Српске представници СПЦО "најпокорније моле Окружно начелство да дозволи извадити 50 кубика камена за зидање нове цркве и парохијалног стана". Планирано је да се камен вади на државном земљишту "код кисељака на Слатини, мјесто звано Шпиље". Чланови црквене општине, осим добре воље, људске снаге и властитог времена, нису имали такорећи ништа, па су од Начелства тражили динамит и алат за вађење, цијепање и обраду камена. Ово показује колико су парохијани били одлучни и колико су жељели нову богомољу у селу. Допис се и завршава у том тону: "Зато најпокорније молимо за брзо рјешење ове наше Молбе јер бисмо морали одмах да отпочнемо рад".

Важно је истаћи све оне који су били потписници ове иницијативе: предсједник Српске православне црквене општине Блашко-Слатина Стево Станивуковић, перовођа Стеван Пејчиновић, те чланови одбора Бошко Станић, Јевто Ђукић, Илија Башић, Јово Јошић, Ђуро Јошић и Јово Глигић. Треба поменути и пароха Светолика Врањешевића који је на парохији и у новоизграђеној цркви провео пуне три деценије (1928-1958).

Парохијски храм Св. апостола Петра и Павла у Слатини страдао је у земљотресу 1969, али нови је подигнут већ наредне године.

Црква и вјерујући народ овог поднебља били су и остали нераскидиво повезани још од осамнаестог вијека. Прије више од стотину година народ је заједно са црквеним представницима отпочео градњу цркве. Прије једног вијека, на Петровдан, народ из Бањалуке и околине дошао је у Слатину и од тада се одржава традиционално окупљање - зборовање - поводом овог празника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.