Највише нових запослења очекује се у Бијељини и Приједору

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Завод за запошљавање Републике Српске објавио је информације о кретањима на тржишту рада и потребама запошљавања у овој години, а међу занимањима више и високе стручне спреме предњаче економисти и рачуновође, инжењери електротехнике, грађевине и машинства, као и магистри фармације и програмери.

Ова кретања на тржишту рада су резултат истраживања које је спроведено уз техничку подршку пројекта "Унапређење истраживања тржишта рада" који финансира ЕУ.

"Први пут након 11 година овакво истраживање спроведено је у Републици Српској, а од октобра до децембра 2020. анкетирано је 978 послодаваца", саопштено је из Завода.

У саопштењу је наведено да тренд показује да ће у 2021. половина од испитаних послодаваца запошљавати због планираног повећања пословања, те да су им, осим званичних квалификација, важне и друге вјештине тражилаца посла.

Руководилац пројекта "Унапређење истраживања тржишта рада" Ранко Маркуш рекао је да је, иако пандемија још траје и драстично утиче на економију, присутан оптимизам код послодаваца.

"Њих чак више од 70 одсто очекује раст обима пословања, а највише нових запослења очекује се у Бијељини и Приједору", објаснио је Маркуш.

Из Завода наводе да је истраживање дало увид, не само у кретања на тржишту рада, него и омогућило увид у позицију послодавца - шта им је важно и шта су њихови проблеми са радном снагом.

"Наводећи проблеме приликом запошљавања, осим недовољног броја кандидата, те одласка у иностранство, послодавци су истакли недостатак потребних квалификација, степена образовања, техничких вјештина, или потребног радног искуства", наведено је у саопштењу.

Истраживање је показало и да послодавци сматрају да тражиоцима посла из средње школе недостају потребне техничке вјештине или вјештине специфичне за посао.

"Занимљиво је да су послодавци у истраживању открили и да кандидати често нису имали потребне вјештине које се односе на личност, став и понашање, попут комуникацијске, интерперсоналне, управљање стресом и временом", истакнуто је у саопштењу.

Из Завода указују да, осим што половина испитаних послодаваца планира запошљавања, трећина их је у прилици да понуди праксу ученицима/ама и студентима/ицама гдје могу стећи додатне вјештине неопходне за бројна занимања.

Послодавци се, осим личног контакта, у више од четрдесет одсто случајева користе бироима за запошљавање приликом тражења нових радника, због чега је важно да Завод унапређује своје аналитичке капацитете.

"Тражиоци посла често гледају само која се занимања траже у одређеном тренутку, али оваква истраживања управо указују на трендове на тржишту, а тиме омогућавају Заводу да у директној комуникацији са послодавцима планира своје активности како би се превазишле баријере са којима су послодавци и тражиоци посла суочени", наведено је у саопштењу.

У оквиру пројекта Заводу је пружена стручна подршка у прикупљању и анализи података, те у повећању видљивости резултата свих бироа.

Укупна вриједност пројекта "Унапређење истраживања тржишта рада" износи 1.282.500 евра бесповратних средстава ЕУ, а спроводе га конзорцијум НИРАС, ГОПА и Служба за запошљавање Француске у периоду од 1. септембра 2020. до 1. септембра 2022. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.