Највећа промјена почиње када се усудиш мијењати и оно у чему си успјешан

На конференцији TECHNOVATION SEE 2026 о трансформацији компанија, реалистичном приступу смањењу здравствених ризика и заједничкој одговорности за заштиту малољетника

Шта је потребно да компанија утиче на промјену будућности када њен постојећи пословни модел већ доноси успјех? Да ли је друштво спремно да о тешким темама разговара отворено, чак и када се одговори не уклапају у оно што нам је познато?

Ова питања повезала су учеснике регионалне конференције TECHNOVATION SEE 2026, коју је компанија Philip Morris International организовала у београдској Ложионици, под слоганом „Иновације. Одговорност. Утицај“.

„Прије петнаест година почела сам радити у компанији Philip Morris International. Дошла сам у успјешну, традиционалну компанију, изграђену око Marlbora, најпознатијег бренда цигарета на свијету. Била сам увјерена да добро разумијем гдје сам дошла, чиме се компанија бави и у ком правцу иде. Нисам била у праву“, рекла је Тамара Миловановић, генерална директорица компаније PMI за југоисточну Европу, отварајући конференцију причом о четири промјене које тада није могла ни замислити.

Њена централна порука била је да суштинска трансформација не почиње тек када стари модел престане функционирати. Напротив, највећи тест спремности на промјену настаје управо онда када компанија мора да преиспита оно на чему је изградила успјех. Подсјетила је на стратешки заокрет из 2016. године, када је руководство компаније јавно саопштило амбицију да цигарете једног дана у потпуности замијени бољим алтернативама. У том тренутку, нагласила је, није било гаранција да ће таква одлука успјети.

„То није био маркетиншки слоган, иако су многи тако помислили, већ велики научни изазов“, навела је Миловановић. Говорећи о размјерама промјене, истакла је да је IQOS у многим сегментима и на бројним тржиштима надмашио Marlboro – симбол претходне ере компаније. Иза ове промјене не стоји само развој нових производа, већ и суштинска трансформација компаније, у којој су наука и истраживање добили централну улогу.

Као илустрацију издвојила је 1.600 научника ангажованих у истраживачко-развојном центру компаније.

„Заштитни знак компаније Philip Morris International више није каубојски шешир, већ бијели мантил“, поручила је, објашњавајући да се истраживања и развој заснивају на научним капацитетима и да је један од циљева развој алтернатива за пунољетне пушаче који би иначе наставили да пуше.

Посебно је указала на улогу Србије у тој трансформацији. Фабрика у Нишу, која се развија од приватизације 2003. године, проширила је своју улогу у глобалној производној мрежи компаније, укључујући производњу несагоријевајућих духанских патрона.

Од идеалних правила до остваривих одлука

Разговор је настављен питањем „Да ли је мање штетно довољно добро?“, које је водитељ Иван Зељковић отворио са др Петером Харпером, онкологом и стручњаком за јавно здравље. Харпер је указао на парадокс савременог односа према здрављу: све већа доступност информација не значи нужно и лакше усвајање здравијих навика. Као важну препреку препознао је перфекционизам, осјећај кривице и препоруке које људи тешко могу да примијене у свакодневном животу.

У средишту разговора био је приступ који полази од стварних могућности људи и разумијевања различитих нивоа ризика. У контексту пушења, др Харпер је као најбољи избор истакао потпуни престанак пушења, односно непочињање, уз разматрање принципа смањења штетности за пунољетне који настављају да пуше. Такав приступ не значи одсуство ризика, нити мијења потребу за заштитом младих.

„Нико не може да оспори да је престанак пушења најбоља одлука за сваког пушача, као што је најбољи избор никада не почети. Међутим, морамо бити реални. Постоје људи који не успијевају да престану пушити чак ни након дијагнозе рака плућа. Зато морамо да разговарамо о смањењу штетности.

Знамо да никотин изазива зависност, али да су канцерогене материје које настају сагоријевањем духана кључни узрок ризика од рака повезаног с пушењем. Ако неко не може престати, сљедећи корак је да разумијемо шта изазива штету и шта можемо урадити како бисмо је смањили. Смањење штетности није нов концепт – свакодневно га примјењујемо, од кориштења сигурносног појаса до заштите од сунца. Зашто онда не бисмо на исти начин размишљали и о пушењу?“, истакао је др Петер Харпер.

Министарство здравља: Превенција се не завршава забранама

О значају превенције и улози институција у заштити здравља младих говорила је др Ивана Сташевић Карличић, државни секретар у Министарству здравља Републике Србије, током посебног разговора са Иваном Зељковићем. Она је указала на то да превенција штетних понашања захтијева укључивање читавог друштва, али и континуиран рад на образовању и подизању свијести младих.

„Ниједна превентивна акција не може бити успјешна ако у њој учествује само један дио друштва. Од појединаца до институција, сви морамо бити укључени. Улога Министарства здравља није само да регулише приступ духанским производима, већ и да подиже свијест о штетности пушења, посебно у осјетљивом периоду одрастања”, истакла је др Ивана Сташевић Карличић. Додала је да у склопу тих иницијатива, Министарство здравља тренутно спроводи кампању с домаћинима ове конференције, која има за циљ заштиту малољетника од кориштења духанских и никотинских производа.

Управо питање како заједничку одговорност претворити у конкретне мјере било је у фокусу панела „Заштита малољетника: Сви смо на потезу!“. Док институције постављају регулаторни и превентивни оквир, његова примјена подразумијева активну улогу компанија, трговаца, породице и појединаца који својим понашањем утичу на младе.

У разговору су учествовали Радмило Влачић, директор комерцијалних операција компаније PMI за Југоисточну Европу, Јаковос Каргаротос, виши директор за стратегију корпоративних послова компаније PMI, и Зорана Аруновић, олимпијска, свјетска и европска шампионка у стрељаштву. Панел је указао на потребу да се заштита малољетника посматра као заједничка одговорност која захтијева провјерљиве мјере, а не само начелно слагање.

„Заштита малољетника није одговорност само једне компаније, већ читавог друштва. Ми као компанија предузимамо конкретне кораке – едуцирали смо више од 15.000 продаваца, а спремни смо и да раскинемо сарадњу с трговцима за које утврдимо да продају духанске и никотинске производе малољетницима.

Међутим, одговорност не престаје на продајном мјесту. Родитељи, школе, медији и институције имају важну улогу у томе да младима објасне ризике и буду примјер одговорног понашања. Када је ријеч о продаји ових производа малољетницима, одговор мора бити јасан и недвосмислен – НЕ“, поручио је Радмило Влачић, виши директор комерцијалних послова компаније Philip Morris за југоисточну Европу.

Док се у Србији кроз едукацију продаваца и контролу продајних мјеста ради на спрјечавању продаје малољетницима, искуства других земаља показују како дигитална рјешења могу додатно унаприједити ове механизме.

„Искуство Грчке показује да ниједна мјера сама по себи није довољна. Потребна је комбинација јасних прописа, њихове досљедне примјене, поуздане провјере старости и одговорности свих – од институција и трговаца до родитеља и наставника.

У Грчкој се за провјеру старости користи дигитални новчаник, који омогућава једноставну и поуздану потврду пунољетства приликом куповине. Продавци не треба да процјењују колико неко има година, већ су дужни да то провјере.

Међутим, технологија сама по себи није довољна. Наш циљ није само поштовање закона, већ стварање културе у којој одговорна продаја постаје уобичајена пракса“, истакао је Јаковос Каргаротос, виши директор за стратегију корпоративних послова компаније Philip Morris International.

Док су регулатива, контрола продаје и технолошка рјешења важни за спрјечавање приступа малољетника духанским производима, једнако је значајно разумјети шта утиче на њихове одлуке. Притисак вршњака, потреба за припадањем и угледање на јавне личности могу имати важну улогу у обликовању понашања младих. Управо о одговорности коју носе људи на које се млади угледају говорила је олимпијска шампионка Зорана Аруновић.

„Спорт ме је научио да мотивација долази и пролази, али да је дисциплина оно што нас води напријед. То је посебно важно када се млади суоче с притиском вршњака. У таквим ситуацијама савјетујем им да застану и поставе себи два једноставна питања:

Да ли ја ово заиста желим и какве посљедице може имати моја одлука? Спорт нас учи управо томе – да размишљамо својом главом, доносимо одлуке и преузимамо одговорност за њих“, поручила је Зорана Аруновић, олимпијска шампионка у стрељаштву.

Од идеје до тржишта, од одбаченог материјала до умјетности

Други дио конференције отворио је питање како иновација прелази пут од прве идеје до производа доступног тржишту. Кроз панел „Иновације у фокусу“ разговарало се о подршци стартаповима, партнерству приватног и јавног сектора и програму StarTech, реализованом у сарадњи са NALED-ом.

Представљени су и резултати пројекта RE ШкART 2 ART, који су покренули Philip Morris International и Америчка привредна комора у Србији (AmCham) и у оквиру којег је десет младих умјетника истраживало како одбаченим материјалима дати нову вриједност. Програм је заокружен предавањем футуристе Dietmara Dahmena „Супермоћима до успјеха“.

Од трансформације пословања и развоја иновација до одговорности према здрављу и будућим генерацијама, TECHNOVATION SEE 2026 показао је да промјене не почињу онда када постану неизбјежне, већ онда када имамо храбрости да их сами покренемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.