Фото: Најважније лекције нису у уџбеницима
ПРИЈЕДОР - Од свих лекција дјецу је најважније научити да буду добри, поштени и хумани, а учитељима је најтеже задобити њихово повјерење. То се не може прочитати у књигама, то је нешто што треба годинама градити.
Ово је рекла четрдесетогодишња Горана Мандић, иза које су двије деценије рада у просвјети, а проглашена је за најбољу приједорску учитељицу. Горана је имала срећу да одмах послије школовања 1992. године добије посао у селу Криваја, гдје је у једном одјељењу имала ученике четири разреда.
- Било је то веома тешко ратно вријеме, али сам чак и тада, захваљујући својим ђацима, уживала у раду. Показало се да су дјеца са села прилагодљивија и мање захтијевна. Прихватили су ме и завољели и њихови родитељи - прича Горана.
Каже да тада није знала да ће Криваја постати село нежења, какав глас је сад прати.
- Да сам знала да ће тако бити, можда бих као млада учитељица предузела нешто да бар неки момак не остане нежења - у шали каже Горана и додаје да сада живи сама, а то што се још није остварила као мајка допуњује бригом о својим ученицима.
- Њихов осмијех и радост због неког успјеха и моја су радост. Њихове сузе дирају ме као да су моје, али то ми је знак да сам одабрала прави позив - каже Горана и додаје да никада није помишљала да се бави нечим другим чак и кад је, за вријеме рата радила у школи у Љубији.
- У Љубији је већином избјегличко становништво, па су дјеца долазила често и гладна. Да бих их учила свакодневно сам пјешачила по 12 километара од Приједора. Била је велика немаштина, нисмо имали ни креду, али је у школи било пуно смијеха и сви смо се радовали часовима - каже Горана.
Из свог богатог учитељског стажа, гдје је било и суза и смијеха, издваја вријеме када је једну школску годину провела са дјецом погинулих бораца у Грчкој.
- Једном ученику трећег разреда умрла је мајка и у Грчкој, тако далеко од куће, требало му је то саопштити. То ми је најтежи тренутак у каријери, и данас ми сузе навиру кад се тога сјетим - каже Горана.
Горана Мандић не крије задовољство што је овогодишњи добитник Светосавске повеље као најбољи учитељ.
- Све што сам до сада радила није било због неког признања или награде. Радим како осјећам да треба и како најбоље знам. Захвална сам колегама из школе који ме подржавају и који су ме предложили за ово признање, које ми много значи - рекла је Горана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.