Надал чека Ђоковића

ТРЕБИЊЕ - Миленко Средановић из Требиња има необично занимање, он коријењу “даје живот”.

Његове скулптуре, не тако давно, биле су под земљом, јер је, како каже, већина лијепих ствари скривена. Миленко их износи на свјетлост дана и даје им коначан облик и значење. Много је радова на којима “поглед остаје”. Ипак једна фигура посебно привлачи пажњу.

- Ево га Рафа Надал. Из једног комада је настао. Видите, ја сам то уредио, дао му живот, и с обзиром на то да је љеворук, онда је Надал. А тражим комад дрвета само да личи десноруком тенисеру. Једва чекам да га нађем. Е то би био Ђоковић. Имао бих онда прави тениски меч, додуше са дрвеним тенисерима - каже Средановић, чији је умјетнички атеље кућа у селу Вучја у источном дијелу требињске општине, смјештеном уз саму границу Црне Горе и БиХ.

До рата је Миленко радио у Дубровнику као конобар, у војном одмаралишту у Купарима служио је и Јосипа Броза Тита, а рат га је вратио на родно огњиште, у Вучију. Већ десет година је без посла и сву енергију посветио је изради необичних скулптура од дрвета, које доноси из оближње планине Бијела гора.

- Понекад пјешачим и по два сата узбрдо да бих нашао коријен или пањ необичног облика. Најчешће користим јавор, јасен или граб. Коријење сушим и по неколико година. Важно је да у облику дрвета препознам нешто и почнем да га обрађујем да бих му дао коначан облик - рекао је Средановић и додао да неке данима држи поред кревета, посматра и размишља шта да направи.

- Пањ који је у гредама, онај чије су се жиле мучиле да се одрже, да опстану и тамо гдје изгледа немогуће, такво дрво најбрже проговори. И у животу је тако, све што не дође без напора и муке кратког је даха и нема успјеха - појашњава Средановић и додаје да су му многи, а највише комшије, пружили подршку.

- На моју прву изложбу сви су дошли. Нема куће из које ми неко није донио длијето или ми рекао гдје се налази који пањ. Имам од њих овлашћења да по њиховим имањима могу да копам и да тражим дрво - каже Миленко Средановић.

Све дугује оцу

- Са дрветом сам почео да радим кад сам имао петнаестак година. Све дугујем оцу, који ми је увијек говорио да дрвену фигуру треба оживјети и спојити је са земљом. Веома често се присјећам тих његових ријечи, а посебно су ми много значиле када сам прије двадесетак година почео да израђујем скулптуре од дрвета - каже Средановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.