На страној трпези из БиХ само пилетина

БАЊАЛУКА - Да домаћа сточарска производња незаустављиво клизи ка дну доказ је прошлогодишњи извоз меса и производа клаоница тежак једва 46,4 милиона КМ, што је у односу на годину раније мање за 6,5 милиона марака, а да ствар буде гора, произвођачи из БиХ на ино-тржиште извозили су готово па само пилетину, која чини око 90 одсто укупног пласмана у иностранство.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ из земље је лани извезено месо, месне прерађевине и жива стока у укупној вриједности од 51,62 милиона КМ, док је увоз истовремено достигао невјероватних 683,28 милиона КМ, што је 13 пута више.

Једнако неповољан омјер спољнотрговинске размјене је и ако се посматрају искључиво месо и месне прерађевине.

Тако су домаћи произвођачи прошле године у иностранство пласирали свјеже и замрзнуто месо те масноће и прерађевине вриједне 46,47 милиона КМ, док је 2023. године тај број износио 52,9 милиона марака.

Када је у питању увоз, у БиХ је из иностранства током 2024. стигло разно месо вриједно 590,06 милиона марака, а годину раније 525,22 милиона КМ.

Подаци УИО показују да је лани БиХ извезла највише пилетине и то у вриједности од 41,11 милиона КМ, што представља позитиван резултат у односу на 2023. годину, када су домаћи перадари страним купцима продали пилетину вриједну 38,2 милиона КМ.

То ову грану производње сврстава међу ријетке у БиХ које остварују добре извозне резултате, којима се итекако могу похвалити усрбачком предузећу "Перутнина Птуј". Директор поменуте компаније Велибор Поповић за "Глас" наводи да су лани остварили раст извоза за око 20 одсто, а у овој години планирају да то буде додатних 30 или 35 одсто.

- Сва експанзија када је у питању пилетина у наредном периоду биће усмјерена према извозу, јер је домаће тржиште засићено том врстом меса. Тако да су пројекције раста које радимо наслоњене искључиво на извоз. Ове године улазимо на тржиште самопроглашеног Косова, водимо преговоре са Албанијом, а у Црној Гори радимо константо. Остатак наше робе иде ка чланицама Европске уније, у Хрватску, Словенију и Аустрију - прича Поповић.

Извозници из БиХ успјели су лани на ино-тржиште извести око 200.000 килограма свињетине вриједне 1,18 милиона марака. Да је ријеч о занемарљивим количинама показује податак да је вриједност увезеног свињског меса лани износила 150,9 милиона КМ.

-Шта год да кажем сувишно је. Паметном је доста да види разлику између увоза и извоза, такви подаци су поражавајући. То није добро ни за кога у овој земљи - прича предсједник Удружења узгајивача свиња у РС Мишо Маљчић.

Он тврди да би домаћи произвођачи могли подмирити и до 60 одсто потреба грађана БиХза свињетином.

- У оваквим околностима фармери не желе да ризикују, јер зашто да ми повећавамо производњу и да сутра због претјераног увоза пропадамо, јер немамо коме продати робу.Када би дошло до смањења увоза, наше фарме би се напуниле, капацитете за ширење производње имамо. Десетине штала су пусте, земља необрађена. Али од тога нема ништа. Никада у Савјету министара БиХ нисам чуо да се износе проблеми пољопривредника и да се неко бори да нама буде боље - категоричан је Маљчић, који подсјећа да БиХ свињетину не може ни пласирати Западу, већ да извозе једино у чланице ЦЕФТА, обично у Србију и Црну Гору.

Сировина

Говорећи о производним мукама Велибор Поповић тврди да су озбиљнији проблеми лани заобилазили сектор перадарства.

- Глобална дешавања често креирају проблем код цијена сировине, тренутно на тржишту цијена соје поново расте, пшеница је већ поскупјела, али то није у нашим рукама. Оно што нас директно погађа је поскупљење струје, што ће додатно оптеретити цијену, а и ми у "Перутнини" константно повећавамо плате радника, у складу са инфлацијом или који проценат чак и више. Међутим, великих проблема као секторзаиста нисмо имали - додао је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.