На посао најдуже чекају педагози и географи

БАЊАЛУКА - Факултетска диплома већ одавно није гаранција за брзо запослење, што најбоље знају педагози, географи и професори физичког и здравственог васпитања који најспорије напуштају евиденције незапослених са високом стручном спремом у Републици Српској.

Слаба потражња за овим кадром присутна је већ дуже вријеме и то углавном због неповезаности тржишта рада са образовним профилима и уписном политиком коју креирају високошколске установе.

То потврђују и у Заводу за запошљавање РС, гдје кажу да нема значајније промјене када су у питању потребе послодаваца за одређеним профилима радника.

- Високообразовани у Српској који се најспорије запошљавају су професори географије, затим професори физичког и здравственог васпитања и дипломирани педагози - рекао је виши стручни сарадник за информисање у Заводу за запошљавање РС Зоран Елек и додао да до радних мјеста веома споро долазе и дипломирани новинари.

Ипак, како истиче Елек, и за ова занимања постоји одређено интересовање послодаваца.

И док се једни муче да након завршеног студија пронађу посао, има и оних којима је паметан избор студија и факултетска диплома пречица до радне књижице.

То су професори математике и физике, професори информатике, дипломирани фармацеути и љекари, али и финансијски радници, економисти и правници.

- Иако је на евиденцијама незапослених највише финансијских радника, дипломираних економиста и правника, послодавци ипак највише траже раднике из те струке - навео је Елек.

Најмање евидентираних на бироима тренутно је, како истиче Елек, дипломираних менаџера ИТ система, археолога, математичара, физичара, инжењера електротехнике, професора музике и дипломираних хемичара.

Пословна заједница у Републици Српској већ одавно упозорава да је потребно бавити се структурним проблемима система образовања у смислу квалитета уписних политика, али и самог квалитета радне снаге која излази из система образовања.

Према процјенама и анализама пословне заједнице, млади почињу да раде тек са 27 година, а радна снага која излази са факултета и из школа нема квалитет који је потребан послодавцима.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић сматра да су до сада ипак направљени одређени помаци, бар када је ријеч о средњошколцима, јер је уведен дуални систем образовања и квалитетнија практична настава, због чега је сада на високом образовању да направи контакт са потребама привреде.

- Никада не бих забранио младима да уписују неко од занимања, али друштвена заједница не може плаћати школовање високообразованих профила који никоме од послодаваца нису потребни - поручио је Шкребић.
 

Табела:

Број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање РС са ВСС на крају септембра

-  финансијски радници и економисти -  2.532
-  правници - 1.333
-  дипломирани педагози - 213
-  професори физичког и здравственог васпитања - 189
-  професори географије - 147
-  дипломирани журналисти - 141
-  љекари - 96
-  дипломирани фармацеути - 76
-  професори информатике - 14
-  професори математике и физике - 13

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.