На њивама највише кукуруза

БАЊАЛУКА - У прољећној сјетви предвиђено је да буде засијано укупно 234.000 хектара у Српској, са очекиваном вриједношћу производње од 826 милиона марака.

Истакао је то јуче министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Борис Пашалић након сједнице Владе РС на којој је усвојена информација о прољећној сјетви. Пашалић је рекао да ће највише површина, односно 142.000 хектара бити засијано ратарским културама, а процијењена вриједност производње је 337 милиона КМ.

Од ратарских култура, према његовим ријечима, доминираће кукуруз, који је планиран да буде засијан на површини до 136.000 хектара, са очекиваним приносом од шест тона по хектару и очекиваном вриједношћу производње од 330 милиона КМ.

- Индустријским биљем, за које су креиране мјере подршке, биће засијано 8.500 хектара, од чега сојом 4.500 хектара, сунцокретом око 700 хектара, уљаном репицом око 2.500 хектара и дуваном око 900 хектара - казао је Пашалић. Додао је да ће поврћем бити засијано око 18.000 хектара, што је у рангу вишегодишњег просјека, са доминантном културом кромпиром, који ће бити засијан на 8.600 хектара и очекиваном производњом од 94 милиона КМ.

- Трошкови прољећне сјетве ће бити до 20 одсто већи због раста цијена ђубрива, док је цијена сјемена остала у рангу од прошле године - рекао је Пашалић.

Он је нагласио да се редовно исплаћују подстицаји за пољопривреднике, да су обезбијеђена средства за капиталне инвестиције, као и пет милиона КМ за регресирани дизел од 100 литара по хектару, а суфинансира се и са 50 одсто набавка сјемена домаћих хибрида кукуруза и сорти других култура.

- Имамо и додатна средства за подршку сјетви индустријских култура од 200 КМ по хектару, што даје добре резултате јер расту засијане површине под сојом и уљаном репицом. Планирани су и нешто већи износи за органску производњу од 600 КМ по хектару и 600 КМ по грлу, те уобичајене мјере у вези са намјенским средствима Инвестиционо-развојне банке - казао је Пашалић.

Пољопривредници кажу да им тренутно потешкоће праве временски услови, због чега са почетком сјетве углавном сви чекају. Један од њих је Душко Петровић из Бијељине, који и ове године планира да засије десет хектара кукуруза.

- Ђубриво, сјемена и нешто хемије сам већ набавио, још само да се вријеме прољепша па да можемо изаћи на њиву, јер је зимска бразда затворена ради влаге. До сада нам је Васкрс одређивао почетак сјетве, а с обзиром на то да је ове године у мају, могли би се и радови на њиви одужити - казао је Петровић.

Боље вријеме чекају и повртари у Лијевчу пољу, а према ријечима агронома из села Кукуље Николе Лакића, једино је лук засијан.

- Остале културе се условљене временским приликама - казао је Лакић и додао да, поред црвеног лука, на њивама у овом подручју доминирају купус и лубеница.

Озиме културе

Борис Пашалић је подсјетио да је у јесењој сјетви озимих култура прошле године засијано око 65.000 хектара. Од тога, додао је Пашалић, доминира пшеница засијана на 41.000 хектара, што је у рангу вишегодишњег просјека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.