На луди камен све рјеђе, тиши и плач беба

БАЊАЛУКА - На луди камен у Републици Српској лани је стало 4.708 парова, што је за око 420 мање у односу на годину раније, а ако је судити према прелиминарним резултатима статистичара, негативан тренд прелива се и на демографску слику, будући да су прошле године роде рјеђе слијетале у наша породилишта.

Републички завод за статистику објавио је јуче податке о демографским показатељима у прошлој години, односно броју рођених беба, умрлих те склопљеним и разведеним браковима по кварталима.

У билтену је наведено да исказани тромјесечни подаци представљају укупан број регистрованих случајева у матичним службама и судовима Републике Српске те самим тим не представљају коначне бројеве.

Додали су да се годишњи подаци исказују по мјесту уобичајеног становања те да ће бити објављени до крај овог мјесеца.

Судећи по прелиминарним резултатима у Српској је лани позитивна статистика забиљежена само када је ријеч о разводима. Током прошле године 777 парова одлучило је да стави тачку на брачни живот, док је 2023. године било 812 развода.

Када је ријеч о живорођеним, роде су прошле године широм Српске слетјеле 8.432 пута, што је 25 пута мање у односу на прелиминарне резултате за 2023. годину. У поређењу са коначним резултатима за 2023. годину статистика је далеко неповољнија. Број живорођених у том случају лани је био мањи за 877 беба.

Морталитет је лани био у порасту. Тако је лани, према кварталним подацима, умрло 14.205 лица, а годину раније 13.570.

Неповољни демографски трендови на овим просторима трају деценијaма и исто толико се БиХ и Српска убрајају у нисконаталитетне земље.

Упркос бројним пронаталитетним мјерама, стручњаци тврде да ће прирoдни прираштај наставити да губи трку због све старије популације, миграција, али и чињенице да се већина парова не одлучује на више од двоје дјеце.

Посебно су на удару села и мале општине, гдје нема садржаја за младе, као ни привредних субјеката који би задржали мјештане на тим подручјима. У многим селима већ годинама постала је права ријеткост видјети на улици дјецу како се безбрижно играју, а слике пуних учионица у подручним школама живе још само у сјећањима старијих мјештана.

Демограф Стево Пашалић каже за "Глас" да је у Српској лани рођено засигурно више од 9.000 беба те да ће то показати коначни резултати.

- Прелиминарни подаци када је ријеч о рођеној дјеце нису релевантни, јер се бебе рађају у другим срединама, али се уписују у мјесто пребивалишта мајке и те бебе нису урачунате у прелиминарне резултате. На примјер велики број дјеце чије мајке живе у селима око Зворника се рађају у сусједној Лозници, након чега буду уписана у Српској. Вјерујем да ће, када у статистику уђу и та дјеца, број новорођених достићи онај из 2023, када је рођено 9.309 беба или ће се бар приближити том броју - појаснио је Пашалић.

Према његовим ријечима, посматрано дугорочно, не постоји нада да ће негативна демографска слика у Српској бити промијењена.

- Чак ни са позитивним природним прираштајем Српска не може ријешити демографски проблем, јер други фактори утичу на то, попут миграција и старости становништва. Цијели простор југоисточне Европе је у неповољном положају и сматрам да се ситуација једино може ублажити кроз смањен одлив становништва, што се може постићи развојем економије, односно сигурним и добро плаћеним пословима, бесплатним вртићима за сву дјецу - казао је Пашалић.

Унутрашње миграције

Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику лани се, посматрајући унутрашње миграције, одселило 9.664 људи, али се истовремено у Српску доселило њих 9.919.

Статистичари су израчунали да су само у четвртом кварталу забиљежена негативна унутрашња миграциона кретања, када је број досељених становника био за осам мањи у односу на број одсељених.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.