На лијекове за обољења нервног система потрошено 10 милиона КМ

БAЊA ЛУКA - Грађани Републике Српске током прошле године потрошили су десет милиона марака на лијекове за обољења нервног система, док је 2006. године потрошено милион мање, изјавила директор Aгенције за лијекове РС Наташа Грубиша.

Она је казала да је око 2,5 милиона марака потрошено за куповину лијекова за смирење, док су за антидепресиве издвојили око 1,5 милиона марака.

- Према извјештају апотека и веледрогерија, ови лијекови налазе се на четвртом мјесту у укупној потрошњи лијекова у Српској. У ту групу лијекова спадају анестетици, аналгетици, лијекови за лијечење мигрена, антиепилептици, антипаркинсоници, анксиолитици, антидепресиви и лијекови за лијечење зависности - рекла је Грубиша.

Она је нагласила да су анксиолитици, односно лијекови чија је примјена везана за терапију стања анксиозности и који имају седативно дејство, прошле године заузимали једанаесто мјесто у укупној потрошњи лијекова, док су 2006. године били на четрнаестом мјесту.

- Aнтидепресиви су прошле године заузимали двадесето, а 2006. године били су на 22. мјесту у укупној потрошњи лијекова - истакла је Грубиша.

Према ријечима Наташе Грубиша, најпрописиванији лијекови за смирење су “диазепам” и “бромазепам”, док су из групе антидепресива најпродаванији “амитриптилин” и “мапроптилин”.

У апотекама истичу да су цијене ових лијекова ниске, па се тако уз рецепт “диазепам” од пет милиграма може купити за марку и по, а “мапроптилин” од 25 милиграма за три и по марке.

Шеф “Моје апотеке” у “Боски” Сања Бућан рекла је да су најчешћи купци антидепресива особе које су учествовале у рату и ратни војни инвалиди.

- Aнтидепресиве користи и велики број особа двадесетих година, младих људи који су завршили школу, а не могу да нађу посао. Лијекове за смирење купују, сви од 20 до 90 година живота - истакла је Бућан.

Додала је да се и антидепресиви и лијекови за смирење могу добити само на препоруку љекара специјалисте или на рецепт.

- Често нам долазе купци и траже да им продамо лексилијум или бенседин, иако немају рецепта. Најчешћи аргумент им је да су ти лијекови јефтини и да нема потребе да иду код љекара због тога. Препоручимо им лијекове на биљној бази који имају седативно дејство, а за које не треба рецепт и они се доста купују - казала је Бућан.

Психијатар Мирјана Мишковић каже да су темпо живота, посљедице рата, тешка економска ситуација и незапосленост један од фактора због којих грађани Српске све више узимају антидепресиве.

- Проблем је што грађани често на своју руку, самовољно узимају средства за смирење. Доскора су се они могли набавити без рецепта, али више не. Међутим, у неким приватним апотекама могу се још увијек добити без рецепта - истакла је Мишковићева.

Она је додала да од депресије најчешће оболијевају жене у периоду од 20 до 40 година, али нема правила, јер могу обољети и дјеца и старије особе.

Стручњаци у овој области истичу да антидепресиви и лијекови за смирење корисницима омогућавају бијег од ружне стварности. Узимање такве врсте лијекова, додају, постала је нека врста моде. Људи су постали доста осјетљивији, па је појачана и њихова жеља за коришћењем средстава за смирење.

Депресија узима маха

Према процјенама Свјетске здравствене организације, депресија ће до 2020. године постати други свјетски здравствени проблем, а за женску популацију здравствени проблем број један.

Депресију могу изазвати и поједини лијекови, као што су контрацептивна средства, стероиди, резерпин и седативи.

Стручњаци процјењују да сваки десети човјек има шансу да оболи од депресије. Неки од узрока депресије су смрт или болест блиске особе, развод, губитак посла, прекид пријатељства, слаб друштвени живот, стрес на послу, у школи и породици, узимање алкохола и дрога, порођај, генетска склоност ка оболијевању...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.