На храну и становање одлази 60 одсто плате

БAЊAЛУКA - Становници Републике Српске мјесечно за трошкове исхране издвајају око 40 одсто плате, што је скоро три пута више него у земљама Европске уније, гдје за храну издвајају 14,2 одсто мјесечних примања.

Према ријечима секретара Покрета потрошача РС Драгована Петровића, у Српској трошкови хране износе између 38 и 40 одсто мјесечног буџета, што је знатно више него у земљама у окружењу.

- Румунија за те намјене издваја око 32 одсто, Хрватска око 25,6 одсто, Словенија око 14,6, а у земљама Европске уније учешће хране износи 14,2 одсто у укупним мјесечним трошковима. То јасно указује на то да имамо јако низак стандард - казао је Петровић.

За куповину хране и сокова у трећем кварталу прошле године у Србији одлазило је 41,1 одсто укупних примања, док је у Бугарској просјечно домаћинство за потребе исхране издвајало 34,7 одсто мјесечних примања.

Када су у питању трошкови становања, Петровић каже да се они крећу око 20 одсто мјесечних примања.

- Aко то узмемо у обзир, долазимо до закључка да само за ове двије ставке становници РС мјесечно издвајају око 60 одсто укупних примања, што је превелики издатак - казао је Петровић.

Према посљедњим подацима, просјечна плата у РС износи 791 марку, а на нивоу БиХ 795 марака.

Просјечна плата у Србији је 329 евра, Црној Гори 456 евра, у Хрватској износи 724 евра, а у Словенији 935 евра. Просјечна плата у Њемачкој је око 2.000, а у Француској око 1.400 евра.

Aко се ови подаци узму у обзир, онда је јасно да грађани РС све што зараде углавном троше на преживљавање, док им за друге ставке, као што су одјећа или путовања, не остаје ништа.

Петровић се слаже да се РС и БиХ по свим анализама налазе на зачељу када је ријеч о потрошњи.

- Када погледамо саму структуру потрошње прехрамбених производа, видимо да ми трошимо три пута више хљеба него ЕУ, а свега осталог трошимо дупло мање. Очито је да се ми хранимо на бази јела од тијеста, а то је одлика сиромашних земаља и јасно је да задовољавамо само количину, а не квалитет - истакао је Петровић.

Он је истакао да се и у овој години очекује даљи пад куповне моћи становника Српске.

- Само трошкови централног гријања су значајно повећани и то ће представљати велики удар на џеп потрошача - казао је Петровић.

У Савезу синдиката РС кажу да је просјечна исплаћена нето плата у РС у новембру прошле године "покривала" потрошачку корпу са 46,7 одсто.

- Повећање цијена животних намирница које је најављено и до кога већ долази значи да ће корпа и даље расти, а плате и куповна моћ падати. То је оно чега се плашимо - казала је предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић.

Куповна моћ

Резултати истраживања спроведени у 42 државе показали су да се БиХ налази на 37. мјесту по куповној моћи по глави становника која износи 2.435 евра. Европски просјек је 11.945 евра.

Србија је заузела 34. мјесто са 3.033 евра по глави становника, а Македонија је три мјеста ниже са 2.492 евра. У Словенији је куповна моћ по глави становника 10.045 евра, док је Хрватска на 29. мјесту са 4.808 евра, а Црна Гора на 32. са 3.260 евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.