На два точка до Карпата

Приједор - Са вишедневног путовања мотором до Карпата и Украјине и назад дугог од 2.800 километара вратили су се Приједорчани Зоран Радоњић и Дарко Атлагић.

Као што су и планирали преко Хрватске, Србије, Румуније и румунских Карпата стигли су до Украјине и Закарпатја.

- Први утисци у Закарпатју су били помало застрашујући: мале кућице, путеви изровани, људи тмурни... али то је само био први утисак, јер су Украјинци стварно диван народ - испричао је за "Глас Српске" Радоњић и додао да су посебно били одушевљени дрвеним црквама старим по 400 година. Он је додао да су посјетили подручје гдје живе Хуцули, народ тајанственог поријекла.

- Традиционално се баве сточарством и имају имања на брдима. Били смо гости једне хуцулске фамилије Миколе и Ане који су нас одвели у колибу гдје су живјели њихови преци. Гледали смо како се коси трава на готово вертикалној страни брда, јели смо козји сир и пили чувену украјинску јабуковачу - каже Радоњић и додаје да су послије тога ишли у подножје да виде њихову кућу гдје је сасвим другачија слика.

- То је огромна кућа са пуно соба, овчијом кожом и пријатном, домаћинском атмосфером - рекао је Радоњић.

Дани у Закарпатју оставили су најјачи утисак на њих као егзотично подручје гдје још није стигло модерно вријеме.

- Већ према Лвову су бољи путеви и види се да је утицај европске културе и да Украјина као и свака егзотична земља има своје крајности  које мене фасцинирају - каже Радоњић.

Он је додао да посебне успомене носи и из Пољске, гдје су у повратку прошли поред  лијепих грађевина и архитектуре што ће употпунити слику у путопису који намјерава да монтира од снимљеног видео-материјала.

- У сваком случају, било је то једно ново и лијепо искуство, што ће моћи да виде ускоро и љубитељи путописа - рекао је Радоњић.

Анегдоте

Осим фасцинантних крајолика, Радоњић каже да су их на пропутовању пратиле и анегдоте. Додао је да је најзанимљивије, али и најтеже било возити се путем који је био толико изрован да је изгледао нереално.

- Кад смо упитали једног човјека колико још има пута са овим рупама, он се зачудио и упитао нас: "Какве рупе?" Кад смо показали руком на пут, он је уз смијешак рекао - "А мислите на јаме, па треба се возити неких.... педесетак километара" - рекао је Радоњић и додао да су се послије сви насмијали до суза јер су морали возити "по јамама" на сваки метар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.