На дефилеу носталгије

ПРИЈЕДОР - Седамдесетједногодишњи Владимир Дошен, некадашњи члан лименог оркестра у Приједору, првомајски празник рада дочекује разочаран што ни након 17 година од посљедњег наступа, у граду на Сани није заживјела ова врста музике.

Радовао се Владимир сваком наступу, било да је Први мај, Дан Републике или неки други празник. Уживао је, каже, дефилујући градским улицама са фигхорном у руци. Са носталгијом се присјећа оних предивних композиција, маршева и револуционарних пјесама које је свирао на градском тргу.

- Први мај нам је био нешто посебно. У раним часовима продефиловали бисмо улицама, а људи би излазили и поздрављали нас, пљескали нам и износили поклоне. Годинама сам био дио тог прелијепог првомајског славља, а онда, прије седамнаест година, тачније 1991. године, наш излазак на улице био је забрањен - испричао нам Владимир, додајући како се прије десетак година покушао обновити рад плех оркестра и то за Дан рудара.

Нажалост, присјећа се он, нико није имао осјећаја да музичарима, међу којима је било и њих пет-шест старих, помогне и скромним средствима подупре њихов рад.

- Данас би Приједор, за разлику од других градова, могао бити поносан што има лимени оркестар са дугом традицијом. Ја бих и поред својих година био међу првима, који би се укључио у рад тог оркестра, јер би ми и данас било драго да парадирам приједорским улицама - вели Дошен, додајући да некадашњих чланова лименог оркестра нема много, али има младих који би, сигуран је, прихватили да буду чланови.

Члан лименог оркестра, који је дјеловао при ватрогасном друштву Рудника Љубија, Дошен је, каже, постао давних педесетих година. Од тада па до почетка рата није пропуштао ни једну манифестацију, а како вели, било их је много.

- Свирали смо на свим већим скуповима приређеним у част државних празника и разним зборовима и манифестацијама. На зборовима смо након церемоније знали засвирати и кола, да би се народ мало изиграо, тако да су нас сви људи завољели и с одушевљењем прихватали - прича Владимир, који је прије неколико година остао и без своје трубе.

Била му је, каже у викендици у Брезичанима, а онда су лопови провалили и опљачкали. Међу однесеним стварима, била је и  фигхорна. Кући има стари инструмент, који је купио на почетку своје музичке каријере, којег понекада узме у руке, како би се присјетио њему драгих и лијепих времена. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.