На 105. рођендану Грозде Тешановић

Удружење "Змијање" и протојереј-ставрофор бањолучке цркве Лазарице Јован Лазичић, у заједничкој акцији, организовали посјету најстаријем становнику Змијања и шире

БAКA Грозда Тешановић, дјевојачки Aмиџић, рођена је прије 105 година у селу Мукиње на Мањачи. Рекли су јој да је то било у вријеме почетка косидбе, а рођендан јој никад нико није славио. Првог овогодишњег љетњег дана, на температури од преко 35 степени Целзијуса, горе на Рацуну, изнад Крупе на Врбасу, баку Грозду нађосмо иза куће, на гувну, са тојагом у руци, како лаганим кораком враћа одбјегле пилиће од квочке. - Навадио се јастреб, а хоће и лисица пилетине. Ја изашла да припазим, док се кћерка Ђуја не врати са појилишта, гдје је отјерала краве. Хоћете ли у кућу или да изнесем клупе овдје под јабуку - упитала нас је бака Грозда. - Хоћемо да ти прво уручимо поклоне за 105. рођендан и пожелимо још доста година живота и добро здравље. Ти си на Змијању, а и шире, најстарији становник, и најздравија, јер чујем да никад ниси била код доктора, а ниси била ни болесна. Зато, нека ти је срећан 105. рођендан и нека те и даље добро служи здравље, бака Гроздо - честитао је секретар Удружења "Змијање" Предраг Благојевић баки рођендан. - Е, да није ове врућине, сад бисмо у то име попили по једну љуту, за почетак, а касније колико ко може. A ја и сада, на дан, могу да попијем литар ракије. Да сте још донијели торту, никад ми је нико није направио ни донио, разбољела би' се од радости - весело је рекла бака Грозда. О несвакидашњем животу Гроздином писале су новине прије два мјесеца. То прочитали у "Змијању" и протојереј-ставрофор у бањолучкој цркви Лазарици Јован Лазичић, поријеклом са Мањаче. Одлучили су да заједнички обезбиједе "брдо" поклона за ову баку и уруче јој пред косидбу, за рођендан. Грозда је рођена у породици Aмиџић, на Мањачи, 1902. године. Ратне 1942. године остала је без мужа Петра Галешића, са троје малољетне дјеце, синовима Костом и Бранком и кћерком Ђујом. У том смутном времену отму је "од оваца" и удају је у Рацуне за Михајла Тешановића, који је умро прије десетак година. Дјеца су јој одрасла, код Петровог брата Симеуна, заједно са његово четворо дјеце. Одатле се женили и удавали. Коста више није жив, а Ђуја (66), од када јој је умро муж Слободан, већ седам година, живи са мајком Гроздом. Ове двије старице доброг су здравља. Раде најтеже сеоске послове, а помогне и кум Ратко Ерцег (69). Припомогли су овога пута, поклонима и пажњом, добри људи из Бање Луке, кроз коју је бака Грозда прошла само једанпут, на путу до Лијевча поља, кад ју је муж Михајло водио да беру кукуруз. Све остале дане у 105 година живота провела је и проводи горе, на обронцима Мањаче. Т. ВИШЊИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.