Музеј за све завичаје

БИЈЕЉИНA - На граничном прелазу у Рачи прије три године цариник пита возача комбија, сјетног, збуњеног али и поносног, да ли има нешто пријавити за царињење, а овај му одговара да све што је у возилу нема материјалну вриједност ни десет марака, али да му је она друга, духовна вриједност, немјерљива јер му је то све што је остало од завичаја и родне куће у поддинарском селу Сајковићима, запаљеном у акцији "Олуја" 1995. године.

Цариник отвори комби и угледа чађаву порцеланску шољицу за кафу, нагорјели троножац, домаћинову столицу у Подинарју, неколико угљенисаних дрвених предмета, кашике, шерпе и друго покућство.

Било је то све што је послије "Олује" књижевник Јован Михаило понио у нову кућу у Петроварадину, подно Фрушке Горе, из свог старог завичаја.

Тако је почело. Онда су у Буковачку улицу на број 93 почели стизати предмети из осталих спаљених и порушених крајишких, херцеговачких, славонских и других завичаја. Додуше, ти предмети су били очувани: преслице, капе, ћилими, књиге, иконе, слике, радио-апарати, пепељаре, порцеланске фигуре, вјенчанице, орахови ормари, шиваће машине... Онда је настао Музеј "Двије Руже", који сада има више од четири хиљаде експоната из свих запаљених и порушених, али и очуваних завичаја Јованових пријатеља.

- Експонате ми шаљу бројни донатори свих вјероисповјести и народности. Међу експонатима су и пепељара из 1527. године, књига "Торжа", стара више од три вијека, мамутове зуве, француски мачеви и стилете, кревет из времена Марије Трезије и други - каже Јован Михаило.

Овај тихи човјек створио је право царство за све завичаје. Уточиште и спремиште. Често је у семберској равници међу бројним земљацима и пријатељима који су стари ливањски, дрварски, петровачки, лички, окучански и граховски завичај замијенили новим у Семберији.

- Када год дођем у Семберију, пријатељи ми аутомобил до врха напуне експонатима из старих завичаја, али и равничари овога краја јер знају да ће они бити сачувани и да ће их видјети велики број људи - каже Михаило.

У Музеј "Двије Руже", који је добио име по упокојеним Јовановој мајци Ружи и супрузи Ружи, долазе посјетиоци из свих крајева Војводине, из Србије, Хрватске, БиХ, па чак из Aмерике и Aустралије. Дођу да се на Петроварадину подсјете на старе изгубљене завичаје.

Музеј "Двије Руже" има депое у Ветернику, Инђији и Врњачкој Бањи, а књижевник Михаило велики број експоната поклонио је музејима у Војводини.

Вриједни експонати

Јован Михаило с поносом показује и колијевку са Косова, стару више од три стотине година. Она је одњихала на десетине новорођенчади на Косову и у избјеглиштву људи из ове српске покрајине.

Поред колијевке је завичајна женска ношња из граховског краја, затим гуњеви, сукнене панталоне, приглавци, српови, часовници... Михаило посједује и собу препуну старих књига, од којих су неке праве иконабуле, а међу њима је и Илустровани радикални алманах Николе Пашића, на који је наслоњен пресовани рунолист са Динаре.

С поносом показује и слику уље на платну "Бранко Радичевић и његова Нона", сликану када је овај пјесник имао двадесетак година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.