Мозаици и стубови као у Витлејемској цркви

СКЕЛAНИ - Мозаици и стубови, откривени прије три године у остацима Царске палате у Скеланима код Сребренице скоро потпуно су исти као они у цркви Христовог рођења у Витлејему.

Ово је за "Глас Српске" изјавио директор Aрхеолошког музеја "Римски муниципијум" у Скеланима Драгић Глишић.

Он тврди да је до овог сазнања дошао приликом недавне студијске посјете Израелу.

- Незаобилазна дестинација овог студијског путовања била је Витлејемска црква базилика, коју красе велелепни стубови. Они изгледају као они који су пронађени у Скеланима, а који су сада депоновани у сталну музејску поставку у оближњем насељу Црвица. Историјски гледано, ова базилика и стубови грађени су у исто вријеме кад и Царска палата на лијевој обали ријеке Дрине - рекао је Глишић.

Он је подсјетио да је цар Константин са мајком Јеленом започео градњу цркве 326. године, након што је хришћанима призната слобода вјероисповијести 313. године и истакао да је црква у Витлејему представљала један од три најстарија храма које је изградила римска држава.

- Изнад пећине у којој је рођен Исус Христ постављен је под и подигнут олтар. Изнад тога подигнута је велика осмострана зграда, из које излази велика лађа и четири крила одијељена са четири дуга реда стубова, који су истог пречника и начина израде као они које смо пронашли у Скеланима, на локалитету "Баба Aнкина кућа" - објашњава Глишић.

Истиче да подударност стубова откривених у Скеланима није једина занимљивост коју је препознао у једној од најстаријих хришћанских цркава.

- Унутрашњост цркве била је украшена многобројним подним мозаицима, сребрним и златним предметима и мноштвом фресака по зидовима, које по геометријским орнаментима у потпуности подсјећају на више од 40 метара квадратних, који су откривени на локалитету Задружни дом у Скеланима - тврди Глишић и додаје да су од свега тога остали само подни мозаици у главној лађи, који се данас налазе испод дрвеног пода и који су "исти као у Муниципијуму Малвесијатијуму у Скеланима код Сребренице".

Подсјетимо да је археолошки тим, који је предводио директор Музеја Семберија из Бијељине Мирко Бабић, прије три године открио у Скеланима остатке римске архитектуре са више од 40 метара квадратних очуваних мозаика, те више од 50 споменика из римског периода.

Послије тога Влада Републике Српске почела је активности на заштити откривених вриједности, а археолошко налазиште у Скеланима, које је, према тврдњама археолога било један од административних центара Римског царства, недавно је проглашено националним спомеником културе БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.