Мост постао дом

Приједор - Педесетшестогодишњи Драган Марић који је из родне из Томине код Санског Моста избјегао током рата и настанио се у Приједору, већ 25 дана спава испод приједорског моста на Сани.

Без смјештаја је, како нам прича, остао када је почело реновирање Основне школе у Козаруши која је од рата била сабирни центар и у којој је он годинама становао. Неко вријеме спавао је у чекаоницама Аутобуске и Жељезничке станице у Приједору све док га полиција није почела тјерати. Одлучио је онда, прича нам, да се смјести испод моста, гдје је довукао картона, један шатор ћебе и јастук.

- Посљедњих неколико јутара било ми је јако хладно. Спашава ме шатор јер кад њега пребацим преко себе некако је топлије - прича Драган који преживљава захваљујући јавној кухињи у Хуманитарној организацији "Хљеб живота".

- Да немам овог једног оброка дневно не знам како бих живио. Вјерујте да бих себи морао пресудити. Људи у јавној кухињи ме храбре, а има и оних у граду који ми понекад пруже коју марку, па се тако довијам. Ево данас сам добио шампон за косу, али немам је гдје опрати. Сана је хладна - прича Марић који ни сам не зна како ће преживјети зиму, јер долазе све хладнији дани. Желио би, вели, било какав собичак да се у њему бар док је зиме може скрасити.

- Наложим овдје и ватру и топло ми је док гори, али чим се угаси цвокоћем. Потрпам на себе ове своје крпе, сћућурим се и заспим са страхом да ћу се смрзнути - каже Марић.

Драган каже да му је здравље већ нарушено, а види само десет одсто. Када га спопадне туга и јад понекад се исплаче, а понекада, каже, из свег гласа запјева, јер му послије тога некако буде лакше.

Прича да има родбину, али као и да их нема. Вели да су расути свуда по свијету и да му не вриједи тражити их јер од њих помоћ не очекује. Обраћао се приједорском Центру за социјални рад, али помоћ није добио.

- Ма да сам ја само способан за рад не бих се бојао. Некада сам радио, имао коња и кола, међутим више не могу, не видим. Скоро да сам слијеп - јада нам се.

Центар за социјални рад

У Центру за социјални рад кажу да знају за Драгана Марића. Социјални радник Хусеин Пашић каже нам да су га имали на евиденцији и својевремено му носили помоћ, све док обавезе бриге о њему није преузела општина Сански Мост у којој је рођен и у којој има имовину.

- Марићу је кућа обновљена у Томини, тако да се он води у Санском Мосту и тамо може остваривати сва своја права. Међутим он једноставно не жели да се врати својој кући већ је одлучио да остане у Приједору и живи животом каквим живи - каже Пашалић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.