Молекуларни биолог Никола Танић помогао рад бијељинске лабораторије

БИЈЕЉИНА - Борби љекара у бијељинској болници са вирусом корона у најтежем тренутку пандемије придружио се молекуларни биолог из Београда Никола Танић, који се више од 20 година бави дијагностиком пи-си-ар /ПЦР/ у реалном времену, методом коју је увео у Србији 2000. године, и међу водећим је свјетским стручњацима из ове области, објављено је на званичној страници Болнице “Свети врачеви”.

За шест мјесеци боравка у Болници “Свети врачеви” успио је да унаприједи рад пи-си-ар лабораторије, повећа капацитет и оспособи неколико тимова за ефикасан и самосталан рад, а Танић данас тврди да је ово једна од најбољих ковид лабораторија у БиХ.

“У бијељинску Болницу дошао сам да покренем рад пи-си-ар лабораторије, који је био заустављен због заражавања лекара вирусом корона, а од тада се много тога променило, успоставили смо недвосмислене протоколе за детекцију вируса корона, што је наш основни задатак”, оцијенио је Танић.

Он је истакао да је молекуларне биологе и техничко особље у Бијељини обучио и упознао о сваком кораку у детекцији вируса корона “рил тајм” /реал тиме/ пи-си-ар методом, односно, ланчаном реакцијом полимеразе у реалном времену.

“Циљ мог продуженог боравка у бијељинској Болници је да обучим особље да може сутра самостално да ради било шта од детекције патогена ХИВ, ХЦВ, ХБВ”, рекао је Танић и додао да су са три молекуларна биолога и четири обучена техничара направљена два тима који раде у смјенама.

Према његовим ријечима, када је био пик заражавања на овим просторима, у новембру прошле године, у бијељинској лабораторији радило се дневно око 500 узорака.

“Ако узмемо у обзир да радимо са једним пи-си-ар апаратом и једним биохазард системом, то је озиљна цифра, али ми можемо да радимо и дупло више”, навео је Танић.

Он је рекао да се сада у пи-си-ар лабораторији ради у просјеку око 200 узорака дневно.

Танић је научни радник и ради на Универзитету у Београду, у Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, а његов основни рад је везан за молекуларну биологију малигне ћелије.

Он је рекао да примарно истражује туморе плућа, штитне жлијезде и дојке, у посљедње вријеме бави се и туморима мозга, а објавио је и око 70 научних радова и публикација из области молекуларне онкогенетике.

“Пошто канцерогенеза подразумева и рад са вирусима, такзованим онкогеним вирусима, отуда потиче и моје интересовање за њих. Рецимо, ја сам са својим тимом успео да дизајнирам, додуше, не и да патентирам, метод за истовремену детекцију, енотипизацију и квантификацију ХБВ/хепатитис Б вирус/”, навео је Танић.

Према његовим ријечима, предност ове методе је да она садржи три теста у једној реакцији, што је чини изузетно економски оправданом, а још важније, дијагностички веома поузданом.

Тест је базиран на пи-си-ар методи у реалном времену, а поред овога рада, објавио је и методолошке радове који унапређују неке аспекте РТ пи-си-ар у реалном времену.

“Током научно-истраживачког рада тима са којим радим, више пута смо доказали тезу да је канцерогенеза еволутивни процес и да је у фази настанка /промоције/ канцера изразита његова геномска нестабилност, која се током прогресије смањује. Ово откриће је бацило потпуно ново светло на канцерогенезу и ја сам веома поносан због тога”, рекао је Танић.

Методу пи-си-ар-а у реалном времену усавршио је у Израелу, код чувеног професора Јакоба Гопаса, а по повратку у Србију 2000. године, заједно са професором доктором Бориславом Каменовим, имунологом са Дјечије клинике у Нишу, покрећу рад прве РТ-ПЦР лабораторије на Балкану, захваљујући донацији породице Карађорђевић.

За, до сада научено из пандемије вируса корона, Танић рекао је да је САРС-ков два напредна варијанта претходног САРС-ков један вируса, који је харао 2002. године и који је био много смртоноснији од овог данашњег соја, али се на срећу није лако преносио и био је прилично локализован.

Он је навео да нова варијанта вируса настаје тако што долази до акумулација мутација које пролазе кроз еволутивни процес у којем се врши селекција.

“Данас имамо појаву такозваног британског, јужноафричког или бразилског соја вируса корона и поставља се питање да ли је оно што медицина нуди у овом тренутку ефикасно и за нове сојеве”, рекао је Танић.

Како наводи, с једне стране су позитивна предвиђања с обзиром на колективну имунизацију и примјену вакцине, а са друге ситуацију у неким земљама Европе која нимало није охрабрујућа, гдје се повећава број обољелих са тешком клиничком сликом.

“Ту може да се постави и питање сврсхисходности мера које су примењиване у неким земљама. Мислим да је закључавање лоша идеја, а да је добар потез направила Шведска, која је са либералнијим ставом постигла висок степен колективног имунитета”, оцијени је Танић.

Очекивало се, каже Танић, да ће вакцине са различитим платформама, које су данас на тржишту, да угасе пандемију, али очигледно то се неће десити.

“Мислим да неће доћи до погоршања ситуације, захваљујући колективној имунизацији, а онда и вакцинацији”, закључио је Танић.

Он је рекао да је његова формула, којом се штити од вируса, којима је мјесецима изложен, осим одржавања личне хигијене, што свакодневно узима комплекс витамина цинк, бакар, селен, витамин Це и повремено пробиотик.

“Моје искуство у раду са вирусима траје више од 20 година, а између осталих радио сам на детекцији САРс-ков један и МЕРС-а, тако да ја немам страх од вируса, јер знам како треба радити са њима”, рекао је Танић и навео да је у Бијељину дошао на позив директора Болнице “Свети врачеви” Златка Максимовића.

Танић је рекао да га је одушевио ентузијазам Максимовића и жеља да се успостави озбиљна лабораторија у којој ће се радити широк спектар анализа, а не само детекција вируса корона.

“Молекуларна биологија омогућава анализу одређених пакета гена који у туморигенези много значе, односно, побољшавају дијагностику, али су
кључни и за терапију. Овакве врсте анализа, за сада, се не раде у Републици Српској и ја ћу остати ту све док не постигнемо циљ који смо зацртали”, закључио је Танић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.