Могући профит од воћа 10.000 КМ по хектару

УГЉЕВИК - Савремени узгој воћа у Републици Српској може да донесе годишњи профит до 10.000 марака по хектару, па се свако пољопривредно домаћинство које гаји најмање три хектара и има принос од 25 до 40 тона рода по хектару може сврстати у комерцијална газдинства.

Изјавио је ово инжењер воћарства у републичкој Aгенцији за пружање стручних услуга у пољопривреди Aлександар Поповић, на предавању које је за мајевичке воћаре организовало Удружење "Еко-воће" Тутњевац.

Поповић је истакао да би воћари који имају засађене површине веће од три хектара и производњу већу од 70 тона воћа требало да се региструју као комерцијална газдинства.

- Тако код Министарства пољопривреде РС могу да остваре разне подстицаје, као што су подизање нових засада, затим при куповини механизације, изградњи хладњача, те за добијање сертификата за квалитет у пољопривредној производњи "Глобал гап", истакао је Поповић на предавању на којем је, поред савјетовања о савременом воћарству, било говора и о разврставању газдинстава на комерцијална и некомерцијална.

Он је рекао да је узгој воћа у Српској профитабилнији него у земљама западне Европе јер су тамо много већи трошкови производње од наших, док су тржишне цијене исте. Зато су тамо, додао је, засади просјечне величине око 40 хектара, "док се ми још увијек можемо уклопити са мањим површинама".

- Да би наш воћар остварио добит и био конкурентан на тржишту, треба да има савремену производњу воћа на најмање три хектара површине и приносе од 25 до 40 тона рода по хектару, од чега треба да има најмање 80 одсто плодова прве класе - казао је Поповић.

Захваљујући добрим климатским условима, у Републици Српској постоји више природних рејона погодних за узгој воћа, као што су Поткозарје, гдје је доминантна јабука, крушка и бресква, док је у рејонима Мајевице, Требаве и Посавине доминантна шљива.

Да се од узгоја воћа у мајевичком крају може добро живјети, потврдио је и предсједник Удружења угљевичких воћара "Еко-воће" Дарко Милошевић, који на породичном имању у Тутњевцу има засађено 55 дунума воћа, од чега највише шљиве.

- Узгајам сорте шљиве "чачанску љепотицу" и "чачанску родну" јер су се добро показале у овом крају - добро рађају сваке године и имају квалитетан род уз мању употребу хемије у поређењу са другим врстама. Од тога какав је принос зависи и профит - казао је Милошевић.

Производња шљиве

На савјетовању је било ријечи и о интегралној производњи шљиве са што мање употребе пестицида, регулисању родности код шљиве, те о агробизнису и "Глобал гап" - међународном стандарду у пољопривредној производњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.