Модернизацију пословања кочи недостатак ИТ стручњака

БАЊАЛУКА - Захваљујући широкој интернет покривености Република Српска данас има добре техничке предуслове за дигитални развој, али недостатак ИТ стручњака и споро прилагођавање новим технологијама и даље успоравају предузећа на путу ка модернизацији пословања.

Републички завод за статистику објавио је податке који показују да је употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Српској на високом нивоу, односно да интернет прикључак има 94,3 одсто домаћинстава, док 90,1 одсто предузећа користи интернет чија брзина задовољава њихове потребе. Ипак, иза тих бројева крије се нешто сложенија слика, недовољно искоришћене могућности, мањак стручњака и спор процес прилагођавања новим трендовима.

Предсједник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић каже да технички предуслови постоје, али да друштво још није достигло ниво на којем би у потпуности могло да искористи све што савремене технологије нуде.

- Још као друштво нисмо на том нивоу да разумијемо и користимо све што нам је доступно. Велики број власника фирми почео је посао из ентузијазма, без претходне едукације не само у пословном већ и у технолошком смислу. Наш интелектуални потенцијал је, нажалост, скроман, што је један од разлога зашто многа предузећа, иако технички опремљена, не користе довољно могућности мобилног и флексибилног пословања - рекао је Пазуревић за "Глас".

Он додаје да технологија напредује знатно брже него што људи могу да је прате.

- Недавно сам имао проблем са рачунаром и информатичар који је требало да га среди мучио се данима иако је ријеч о стручњаку који програмира. Системи се константно ажурирају и додају нове компоненте које је тешко испратити. Техника иде далеко испред могућности људи да све то апсорбују - истакао је он.

Према истраживању Завода, само 16,2 одсто предузећа у Српској запошљава ИКТ стручњаке, а више од 65 одсто тврди да им је тешко пронаћи квалификован кадар, што Пазуревић наводи као један од највећих изазова домаће привреде.

- Недостаје нам образовани кадар. Наши факултети не производе довољан број стручњака колико је тржишту потребно. Потенцијал је ограничен, а процес ће потрајати. Не можемо очекивати да тај проблем буде ријешен преко ноћи - додао је Пазуревић.

Декан Електротехничког факултета у Бањалуци Зоран Ђурић каже да подаци показују јасну подјелу између озбиљних компанија и оних које тек откривају значај дигитализације.

- Велике фирме, без обзира на то чиме се бавиле, улажу у ИТ кадар и напредују, док мање немају могућност да задрже стручњаке. Инжењери траже изазовне пројекте и боље услове - објашњава Ђурић.

Када је ријеч о грађанима, подаци показују да готово сва домаћинства, без обзира на тип насеља, имају интернет прикључак, док интернет користи већина становништва, а знатно мањи дио, свега 49 одсто њих редовно користи рачунар.

Ђурић каже да је то посљедица развоја мобилних технологија.

- Данас су готово сви сервиси прилагођени телефонима. Банкарство, комуникација и куповина обављају се преко апликација. То је разлог што се све мање користе рачунари - каже он.

Ипак, додаје да дигитална писменост у Српској расте те да је прије 20 година интернет користио занемарљив број грађана, а данас је он дио свакодневице.

- Млади су дигитално потпуно укључени, а и старији све више прихватају нове технологије. То је најбољи показатељ да дигитализација упркос препрекама напредује - поручио је Ђурић.

Е-трговина

Када је ријеч о е-трговини, подаци показују да 58,7 одсто предузећа мање од четвртине промета остварује онлајн. Радован Пазуревић сматра да је то одраз навика и менталитета купаца.

- Људи код нас су и даље везани за класичну куповину и директан контакт са продавцем. Можда ће нас временом, због недостатка радне снаге, нужда натјерати да више користимо онлајн продају, јер све је мање радника у готово свим занимањима - нагласио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.