Младост и срећа нестали са ратом

Соколац - Брачни пар Добрисав и Милена Ђерић са Сокоца већ 20. година очекују било какве информације о сину Срђану, који је као припадник Друге романијске моторизоване бригаде, нестао 20. августа 1992. године на простору Горажда.

Срђан Ђерић Ђуђо нестао је кобног дана заједно са саборцем Илијом Јовановићем, када је колона Друге романијске кренула ка Троврху гдје је била окружена десеточлана екипа која се бринула о предајнику.

- Договорен је миран пролазак колоне која је требало да допреми храну, али обећање није испоштовано, напале су их ратне снаге из Горажда у мјесту Јабучко седло - рекао је отац Добрисав и додао да је ово сазнао из прича очевидаца.

На тенк у коме је двадесеттрогодишњи Срђан био помоћник бачена је запаљива флаша и од тада му се губи сваки траг.  Добрисав је ишао свим институцијама и комисијама који се баве тражењем несталих од Сокоца, Сарајева, Бањалуке до Београда али све је било узалуд.

Зрачак наде за Ђериће била је вијест да се Срђаново име нашло на списку договорене размјене заробљеника у јесен 1992. године али све је пропало због наводног злочина почињеног над Муслиманима у Рогатици.

- Смогао сам снаге, иако скрхан од бола, да посјетим мјесто гдје је Срђанов тенк уништен, али нисам нашао ништа - рекао је Добрисав.

Породица Ђерић је сав бол преточила у наду да ће доћи до посмртних остатака свог сина, како би међу саборцима на градском гробљу на Сокоцу почивао у миру.

- Наде је било и она нас је одржала. Вјеровали смо да постоје добри људи, бар они које је мој Ђуђа сретао на фудбалским стадионима, да ће јавити добре вијести - рекла је Милена и додала да су сазнали да је био заробљен, али да се неко поиграо са животима те дјеце. Ђерићи су подигли себи споменике, а између њих се налази мермерни крст са сликом и именом њиховог “изгубљеног” сина.

Женидба

Неколико дана прије одласка на ратиште Срђан се повјерио родитељима и рекао да се жени “чим ово лудило стане”. Прије него што је отишао поклонио је мајци огледалце које она и данас чува уз све Срђанове ствари.

- Двије године нисам могла да погледам у његову фотографију, јер нисам хтјела ни да помислим да нема више сјаја у његовом оку - рекла је мајка Милена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.