Младен Борбели, један од најстаријих рибара у Шамцу

ШAМAЦ - Рибар сам 66 година и за то вријеме нисам се одвајао од ријека и рибарског штапа. Тако прича Младен Млађо Борбели (76), један од најстаријих аласа у Шамцу.

- Радни вијек сам провео у "Мебошу", радио као токар, али сваки слободан тренутак проводио сам на ријекама Сави и Босни. Устанем рано, понесем нешто за јело и читав дан се дружим са природом - истиче Млађо Борбели.

Он истиче да су дошла друга времена.

- Некада су многи Шамчани живјели од рибе, а пецала се само удицама. Данас више нема правих аласа на Сави. Риба се најмање лови удицама, јер је убијају струјом, хватају мрежама… Постоје рибочувари, али су и они немоћни - наглашава Борбели.

Истиче да се послије тешке болести оправио захваљујући риболову.

- Природа и вода ме смирују. Купио сам бродицу на којој проводим дане. Времена имам на претек, јер сам у пензији - додаје Млађо.

Каже да рано ујутро постави десетак штапова.

- Када звоно на штапу зазвони, то је знак да има нешто на удици. Увијек се обрадујем риби: сому, шарану, смуђу, кечиги... Aко ми неко од пријатеља дође, распалим роштиљ, печемо рибу и све то залијемо вином - каже Борбели.

Стари алас добро чува своје рибарске тајне.

- О највећим уловима нећу да причам. Испало би да се хвалишем, а било је крупне рибе. Aко желим сома, идем на ушће Босне у Саву. Aко зажелим шарана, одлазим према Орашју на мјесто гдје их увијек има. И тако редом. Сава и Босна су пуне рибе. То је наше богатство - рекао је на крају Борбели и додао да ће бити рибар док га здравље служи.

 Од оца учио

 - Кад сам имао 10 година, отац ме је повео на рибарење. Од њега сам све и научио. Од тада до данашњих дана не одвајам се од ријека и удица. На води се љепше дише, боље једе… На мојој бродици већ седам година љето проводим на Сави - каже Млађо Борбели.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.