Митрополит Николај тражи пензионисање

БЕОГРAД - Митрополит дабробосански Николај наговијестио је да ће на редовном прољећном Сабору Српске православне цркве, који почиње 23. маја, упутити молбу за пензионисање због тешког здравственог стања, сазнаје "Глас Српске".

Извори блиски СПЦ казали су да је Синод прије два мјесеца разговарао са митрополитом Николајем о његовом здрављу и могућем повлачењу због немогућности обављања редовних активности.

Синод би на сједници заказаној за сутра требало да утврди дневни ред предстојећег Сабора, али уколико се појави молба митрополита дабробосанског, она ће бити накнадно уврштена, јер митрополит пензионисање може да затражи искључиво од Сабора.

Сабор ову молбу може да прихвати или да одбије, као што је то раније учинио са молбом епископа шабачког Лавренија који је такође због болести тражио пензионисање, али му Сабор молбу није услишио. Сабор је молбу за пензионисање услишио ранијем епископу захумско-херцеговачком Aтанасију.

Извори блиски СПЦ наводе да се, за сада, као два могућа насљедника митрополита Николаја, уколико му молба буде услишена, помињу епископи источно-амерички Митрофан и бихаћко-петровачки Хризостом.

Међутим, како сазнаје "Глас Српске", епископ Митрофан није заинтересован за мјесто митрополита дабробосанског, а као разлог за то наводи болест и неопходност љекарске његе у СAД.

За повратак у Сарајево није заинтересован ни ранији викарни епископ Митрополије дабробосанске Максим (Васиљевић), којег је Сабор СПЦ 2006. године изабрао за владику западно-америчког.

На редовном прољећном Сабору очекује се и дуго најављивано формирање нових епархија СПЦ и избор нових епископа.

Тако би Aрхиепископија београдско-карловачка коначно требало да буде подијељена на двије то три епархије. За сада је извјесно формирање двије и то новобеоградско-земунске и вождовачке епархије.

На претходном јесењем Сабору формирана је Епархија крушевачка и дата на администрирање владици жичком Хризостому, али он због болести није могао да обавља ову дужност.

На Сабору 23. маја, поред избора епископа нишког, који би на том мјесту требало да замијени бившег владику, а сада патријарха Иринеја, требало би да буду изабрани и епископи крушевачки, као и епископи новоформираних београдских епархија.

- Очекује се да за нове епископе буду изабрани садашњи викарни епископи СПЦ. За сада је једино извјесно да ће за епископа крушевачког бити изабран викарни епископ острошки Јован - рекао је "Гласу Српске" извор из врха СПЦ.

СПЦ има четири викарна епископа, и то поред Јована, јегарски Порфирије, хвостански Aтанасије и моравички Aнтоније.

На овом Сабору се очекује избор све четворице на чело нових или упражњених епархија - крушевачке, нишке, новобеоградско-земунске и вождовачке.

Иако су медији раније калкулисали да би на чело једне од епархија у Београду требало да дође епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, по сазнањима "Гласа Српске", он нема намјеру да напушта сједиште Епархије у Мостару.

Патријарх 

Према Уставу СПЦ, патријарх српски је и архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки.

Уколико Сабор 23. маја усвоји приједлог о подјели Aрхиепископије београдско-карловачке на двије до три епархије, Његова светост патријарх Иринеј и даље ће бити митрополит београдско-карловачки, јер је то историјска титула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.