Митра Ћосовић, најстарија у сарајевско-романијској регији

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Митра Ћосовић из Горњих Миљевића у општини Источно Ново Сарајево ових дана прославила је свој стоти рођендан и најстарији је становник сарајевско-романијске регије.

Иако је живот није мазио ова старица бистрог ума и данас памти и датуме, имена, људе и догађаје. Вели да је здравље добро служи и да још може "сваке хране" и да никада није била "прњкава на јелу".

- Добро спавам и још увијек себи кревет могу намјестити. Волим разговор и фину ријеч, јер она даје снагу и кријепи. До прије двије године сам могла и конац у иглу увући. Нисам одавно ни покушавала, а моји ми помажу, па ми није за невољу - каже Митра.

Са мужем Ристом без кога је остала још 1955. године изродила је десеторо дјеце, пет синова и пет кћери, а нарочито је поносна на својих 15 унучади, 20 праунучади и двоје чукунунучади. Од десеторо дјеце данас јој је живо осморо и вели да се сваког дана моли Богу за здравље породице, мир и срећу.

- За Ристу сам се удала, а нисам имала ни пуних 18 година и са мужем сам радила раме уз раме и на њиви и око стоке јер је дјецу ваљало извести на пут. Дјеца су ми увијек била за примјер другима. Без мужа сам остала са 44 године и од тада сам дјеци постала и отац и мајка - прича Митра.

Она је додала да јој дјеца никада нису осјетила сиротињу. Није јој, вели Митра, било лако али много јој је у свему помагала свекрва која ју је како каже савјетовала као рођено дијете.

- Увијек су ми на памети биле свекрвине ријечи и никада ме на крив пут извеле нису. Знала је рећи "Добро смисли кад требаш нешто изговорити. Брза ријеч и језик преваре па ћеш рећи и оно што не ваља - каже ова још увијек крепка старица и истиче да би и данас тих ријечи млади требали да се држе.

Ово је приповиједала и на свом стотом рођендану, који су јој честитали многи суграђани, а посјетила ју је и делегација општине Источно Ново Сарајево са начелником Гојком Драшковићем на челу.

Ратови

Митра је преживјела три рата и вели да се првог само сјећа из приче, други је провела у Орчевим Водама подно Јахорине, а овај трећи преживјела у својој кући у Велешићима. Митра каже да у великим несрећама покаже какав је ко и да су јој у Велешићима помагали добри људи међу којима је било и Хрвата и Бошњака, као и да многи од њих и данас наврате у Горње Миљевиће да је посјете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.