Мисао патријарха Павла и даље живи

БAЊAЛУКA - Годину послије упокојења Његове светости патријарха српског Павла његова мисао и даље живи међу православним вјерницима.

Патријарх српски Павле упокојио се у Београду на Војномедицинској академији послије дуже болести, у недјељу, 15. новембра 2009. у 95. години живота. Света архијерејска литургија и парастос поводом годишњице биће служени у сриједу, 17. новембра у порти манастира Раковица у Београду.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић каже да је патријарх Павле један од најзначајнијих поглавара Српске православне цркве.

- Патријарх Павле је несумњиво личност која је запамћена у нашем народу због тога што је био патријарх у најтеже вријеме, у вријеме рата. Значајан је због свог светог живота, али по мом мишљењу велика улога патријарха Павла је та што је био миротворац и позив на мир је био основа сваке његове поруке - казао је игуман Данило.

Он је додао да је патријарх био скроман човјек, близак народу и да је својим примјером доказивао све оно о чему је говорио.

- Колико народ цијени и поштује патријарха Павла показује огроман број људи на сахрани прошле године. Однос људи према патријарху се видио тад и види се кроз овај период кад он више није са нама и кад нам недостаје. Патријархове основне поруке, а то је позив на мир и позив на међусобну љубав, морамо много више да слиједимо - истиче игуман Данило.

Патријарх Павле је на Светосавском трону провео 19 година, од 1990. до 2009. године у вријеме ратних дешавања и великих искушења кроз која је српски народ пролазио.
Патријарх Павле (мирско име Гојко Стојчевић) рођен је на Усековање 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, Славонија. За 44. патријарха српског, умјесто обољелог патријарха Германа, изабран је од Светог архијерејског сабора СПЦ новембра 1990. године. Устоличен је у недјељу, 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријараха устоличен је у манастиру Пећке патријаршије 22. маја 1994. године.

Безброј пута је писао и интервенисао код разних државника и многих институција да се помогне у рјешавању кризе и успостављању мира на просторима бивше Југославије.
Велики духовник, аскета и изванредан бесједник, овај првосвештеник свакодневно је, кад црквена правила дозвољавају, служио свету Литургију за спас српског рода.
Држећи чврсто пастирски штап, користећи благе ријечи и јаке аргументе био је јасан путоказ којим вриједностима би требало да стреми наше друштво.

- Под сунцем има довољно места за све људе. Зато су мир и љубав најпотребнији свима - и нама и нашим непријатељима - порука је коју је често понављао указујући на вриједности које су у смутном времену често биле запостављане.

Тако је говорио патријарх

- Кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче. Aли, треба живети тако, да кад се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује.

- Увек имајте у виду чији сте потомци и сетите се којим су путем ишли ваши преци да би стигли у Царство Божје, увек као људи и као народ Божји. Тим путем да и ми идемо и да заиста будемо достојни потомци својих предака. Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.

- Нико нас пре рођења, знамо то, није питао хоћемо ли се родити у овом или оном народу, од ових или оних родитеља, у овом или оном духовном амбијенту. Ми за све то нити имамо заслуге нити кривице. Но, да ли ћемо живети и поступати као људи или као нељуди, то, верујте, зависи од нас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.