Полагањем цвијећа и мирном шетњом обиљежено 34 године од злочина у Добровољачкој улици (ФОТО)

Б.Ђ. 03.05.2026 11:35 Галерија

Фото: Срна | Мирном шетњом обиљежено 34 године од злочина у Добровољачкој улици

САРАЈЕВО - У бившој Добровољачкој улици у Сарајеву данас су положене бијеле руже и прислужене свијеће на мјесто гдје су на данашњи дан 1992. године паравојне муслиманске снаге извршиле масакр над припадницима ЈНА који су се мирно повлачили из Сарајева према Лукавици.

Након помена у Миљевићима породице убијених и бројне делегације су се упутиле аутобусима у Сарајево, у улицу Хамдије Кршевљаковића, бившу Добровољачку, гдје су мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа одали помен страдалим припадницима ЈНА.

Присутни су били српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић, министри у Влади Републике Српске Рада Остојић и Драга Мастиловић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић.

Цвијановић: Од истине се не смије одустати

Од истине се не треба и не смије одустати, истакла је српски члан Предсједиштва БиХ Жељка Цвијановић на обиљежавању 34 године од убиства припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Цвијановићева је нагласила да је оно што се десило 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој био злочиначки подухват.

Она је рекла да је важно будућност градити на начин да се никада не одустане од истине, трагања за правдом и задовољења правде.

“Оно што знам и што сам научила радећи и овај и неке друге послове, јесте прво то да не смијемо одустати од истине, а друга ствар је да то не треба учинити и да нема оправдања да се да и милиметар оног што је наше”, истакла је Цвијановићева у обраћању у Источном Новом Сарајеву.

Она је указала на потребу да се што више сјећамо страдалих и поштујемо њихову жртву јер ћемо тако више цијенити слободу у којој живимо.

“Знам да смо уморни од многих неправди, да смо и као народ и као институције исцрпљивани дуго времена разним неправдама и да су оне сервиране на различне начине, али морамо да разумијемо да је свака жртва обавеза за сваког од нас”, нагласила је Цвијановићева.

Напоменула је да историја учи да се сјећамо свих, али и да је обавеза да се то пренесе новим генерацијама.

Указала је да се много тога дешавало уз манипулацију са намјером да се умањи капацитет, потенцијал и Републике Српске и њених институција, а коначно и Срба као народа.

“Утолико је већа наша обавеза да се сјећамо”, нагласила је Цвијановићева.

Шетњи су били присутни и народни посланици и српски у заједничким институцијама БиХ, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, града Источно Сарајево, те општина у његовом саставу.

Полиција Републике Српске обезбјеђивала је пут до Враца, гдје су је на међуентитетској линији преузели припадници МУП-а Кантона Сарајево, и то у великом броју.

Срна

Југовић: Добровољачка улица остаје један од најтежих симбола страдања српског народа

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић поручио је данас да догађаји у Добровољачкој улици из маја 1992. године остају један од најтежих симбола страдања српског народа у рату у БиХ, уз оцјену да правосудни поступци још нису довели до пуне истине и коначних пресуда.

Југовић је оцијенио да је одсуство правоснажних пресуда један од кључних разлога трајних подјела, наводећи да ће та чињеница и у наредном периоду представљати препреку у изградњи повјерења.

Он је на обиљежавању 34 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици рекао да различита тумачења догађаја из Добровољачке улице и данас дубоко дијеле јавно мњење у БиХ, што, како је навео, представља препреку процесу помирења.

“За нас је злочин над војницима ЈНА догађај који је дубоко подијелио БиХ и дао смјернице српском народу да морају предузети све потребне мјере да заштите становништво”, рекао је Југовић.

Он је напоменуо да се сваке године одаје почаст жртвама које су у тренутку страдања вјеровале да ће безбједно доћи својим породицама.

“Недужни војници свих националности жељели су само једно, да стигну својим кућама, породицама и живе животом достојним човјека, а добили су смрт, инвалидност, трауму и поруку шта је то независна и суверена БиХ”, изјавио је Југовић.

Остојић: Лакше би било отићи у техеран и одати пошту него у Сарајево

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да је данас лакше било отићи у Техеран него у Сарајеву одати пошту убијеним припадницима ЈНА у Добровољачкој улици јер је Србе који су стигли морао да обезбјеђује велики број полиције.

Срна

Остојић је додао да Бошњаци могу безбједно доћи у Републику Српску и одати почаст својим страдалим, а да је прича о суживоту у Сарајеву илузија.

“Ако причамо о неком суживоту или животу једних крај других, а на овакав начин долазити овдје, онда морамо сви да признамо да је то крајњи апсурд”, нагласио је Остојић.

Он је додао да су Срби данас дошли да на миран и достојанствен начин запале свијеће, да се помолимо Богу за душе убијених и да положе цвијеће.

“Шта ће с тим бити послије, видјећемо”, рекао је Остојић након што су положене бијеле руже и прислужене свијеће на мјесто гдје су на данашњи дан 1992. године страдали припадници ЈНА.

Он је додао да би починиоце и наредбодавце требало да стигне казна, односно да одговарају пред правосуђем БиХ.

Према његовим ријечима, Срби не вјерују у правосуђе БиХ и Хашки трибунал, јер је створен да суди само Србима, али не и онима који су починили злочине над Србима.

“Не вјерујем да ће онима којима се суди већ пет година икад бити изречене пресуде, јер по броју свједока и одбране и оптужбе, вјероватно ће процес трајати још 10 година”, сматра Остојић.

Напад на колону ЈНА

Колона ЈНА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из сарајева према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем.

Нападом су руководили тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.

Архива/Г.С

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву погинуло је најмање 28 припадника ЈНА.

Судски поступак за овај злочин још је у току пред Судом БиХ.