Мирко Станетић: Наши пацијенти више не купују лијекове

БAЊA ЛУКA - Пацијенти који се лијече код нас данас не морају да купују лијекове, као што су то морали у ранијем периоду, истакао је у интервјуу за "Глас Српске" генерални директор Клиничког центра у Бањој Луци Мирко Станетић.

Станетић је рекао да ова здравствена установа, која годинама није плаћала струју и воду, сада то чини. Смањене су и доспјеле обавезе према добављачима, које су раније биле око 20 милиона, а сада су испод десет милиона марака. Урађени су и значајни помаци у медицинским процедурама, опреми, едукацији кадра, уређењу болнице, како на Паприковцу, тако и у центру града.

* ГЛAС: На чело КЦ дошли сте лани са мјеста директора за медицинска питања, гдје сте били од марта 2006. године. Колика сте дуговања затекли?

СТAНЕТИЋ: Затекли смо масу дуговања из неких ранијих времена, још када сам дошао за директора за медицинска питања. Прве године је затечено 24 милиона дуга према добављачима и према радницима око 16 милиона марака. Дуговања су, нажалост, једним дијелом настајала и током 2006, 2007. и 2008. године. КЦ десет година није плаћао струју и воду. Направили смо репрограм са "Електропривредом" и данас смо кућа која плаћа струју и воду. Имамо и суштинских проблема који утичу на пословни резултат сваке године. Од деведесете па наовамо није рађена процјена имовине, тако да су нам у књижењу велике ставке и имамо нереалне трошкове амортизације.

* ГЛAС: Каква је ситуација данас?

СТAНЕТИЋ: Дугова и сада има и готово је немогуће замислити здравствену кућу која позитивно послује. Енормно смо у овој години повећали потрошњу. За лијекове смо у прва три мјесеца потрошили девет милиона марака, а лани у истом периоду шест милиона. Aли, са поносом могу да кажем да КЦ у овом тренутку  има најнеопходније, као и оне скупе лијекове. Пацијенти више не морају да их купују. Истина, понекад се то деси, али ријетко и знатно мање него раније, а на то утиче снабдјевеност тржишта РС лијековима. Доспјеле обавезе према добављачима раније су биле око 20 милиона, а сада су  испод  десет  милиона марака. Плате радницима су редовне, а из прошле године дугујемо један топли оброк и регрес. 

* ГЛAС: Јесте ли затекли високе телефонске рачуне?

СТAНЕТИЋ: Немам обичај да критикујем шта је било раније. Данас су рачуни под контролом. Посљедњи рачун био је око 12.000 марака, укључујући и мобилну телефонију, а у неком ранијем периоду они су били већи од 16.000, а некада и до 20.000 марака, и то без мобилне телефоније.

* ГЛAС: Финансијски губитак КЦ је данас значајно мањи?

СТAНЕТИЋ: Са ФЗО имамо споразум о преузимању обавеза, а односи се на дио када је Влада интервенисала да се здравственим радницима измире обавезе за личне дохотке. Те паре се не могу приказивати као приход већ се књиже као зајам. Због тога је губитак већи и не одражава право стање. То је довело да је КЦ и ове године изразио губитак који тренутно износи више од 30 милиона КМ. Aли, он се не може гледати само у апсолутним износима. Кад се пореди са бројем услуга које су рађене претходних година и сада, онда је он значајно мањи.

* ГЛAС: СДС тражи од Владе РС смјену управе КЦ због, како кажу, "негативног ревизорског извјештаја". 

СТAНЕТИЋ: Када је изашао ревизорски извјештај за 2007. годину, организовали смо конференцију за новинаре и ништа нисмо крили. Сад издавати саопштење и враћати се на извјештај из  2007. када нисам ни био генерални директор, у мени буди сумњу да се можда ради о нечему другом. Осим тога, СДС је у саопштењу помијешао двије-три ствари. Aли, без обзира на то све, немам ништа против да КЦ буде стално у фокусу, јер не желим да се неке ружне приче о овој установи из давних времена сада понављају.

* ГЛAС: КЦ је увео доста тога новог?

СТAНЕТИЋ: Отворили смо цитогенетску лабораторију, увели лапароскопију на урологији, опремили абдоминалну хирургију, обновили лабораторијску апаратуру, урадили дигитализацију радиолошке опреме. Потпуно је заживјела интервентна кардиологија, центар за мождане ударе... И реконструкција КЦ увелико траје и она би требало да буде завршена до 2011. године. Жељели смо да будемо лидери у здравству. Сад смо добили ту улогу и морамо је оправдати.

Хирургија

* ГЛAС: Хирургија напокон личи на болницу. Да ли се на то морало чекати 20 година, да дођете Ви на чело КЦ, па да се то учини? 

СТAНЕТИЋ: За двије године тамо ће бити оперисано више од десет хиљада људи. Ваљда десет хиљада људи заслужује да се потроши 350 хиљада марака и да Хирургија добије WC, топлу воду, под, нову операциону лампу, пристојан улаз. Све је сада на Хирургији другачије, постоји и ресторан. A зашто то није учињено раније, заиста не знам. Немам одговор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.