Милован Тополовић: Олакшице привлаче инвеститоре

- Постоји велико интересовање разних инвеститора за општину Лакташи и поред економске кризе, јер имамо атрактивне локације и изузетно добре услове, тако да се увијек појављују нови инвеститори и привредници.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" начелник општине Лакташи Милован Тополовић.

- Доста повољно и дугорочно дајемо могућности плаћања обавеза инвеститорима. Тренутно фабрика "Колектор" је један озбиљан инвеститор из Словеније у нашој општини, која је купила плац и овог мјесеца треба кренути у подизање фабрике која ће запослити око 180 људи - изјавио је Тополовић.

* ГЛAС: Потписали сте Споразум градоначелника европских градова око спровођења конкретних мјера енергетске ефикасности у циљу смањења емисије угљен-диоксида. Колики је значај овог пројекта за Лакташе?

ТОПОЛОВИЋ: Представници њемачке Владе понудили су нам пројекат и своје консултанте, да бисмо заједно радили на смањењу емисије угљен-диоксида у Лакташима. Скупштина је донијела одлуку да прихватимо тај пројекат, а ја сам именовао тим, који ће радити једну годину. Планирано је да нам та година буде показатељ, а да до 2020. године умањимо 20 одсто угљен-диоксида на подручју наше општине. Израдом ове студије створићемо услове да понудимо пројекте Међународној заједници и европским фондовима.

* ГЛAС: Које планове општина Лакташи има за ову годину?

ТОПОЛОВИЋ: Општина Лакташи има урађену Стратегију развоја до 2015. године. У неке капиталне пројекте кренули смо лани, тако да и поред економске кризе и пет милиона мање у нашем буџету у односу на 2008. и 2009. годину, нисмо нарушили реализацију капиталних инвестиција. Све је подређено доброј инфраструктури, индустријској зони и запошљавања. У Лакташима има око три запослена на једног пензионера, а око 17 одсто незапослених, што је јако добро, када се узме у обзир републички просјек. Лани смо били у позитивној нули, јер је велики број малих занатских радњи и предузећа угашен, али је готово исто толико отворено нових. Имамо око 650 правних субјеката и око 1.500 занатских радњи.

* ГЛAС: Какво је било пуњење буџета општине прошле године, а какво је ове године?

ТОПОЛОВИЋ: Тренутно пуњење буџета је око 87 одсто. У 2009. години у односу на 2008. годину имали смо пет милиона марака мање у буџету, јер је економска криза погодила и нашу општину као и све остале у РС и свијету. Ипак, настојали смо да водимо рачуна на све елементарне функције које смо дужни финансирамо, те да све буџетске кориснике исфинансирамо. Посебно ћемо да водимо рачуна када су у питању породице погинулих бораца, РВИ и социјално угрожене категорије, које не смију да буду оштећене.

* ГЛAС: Какво је интересовање инвеститора и привредника за индустријске зоне општине Лакташи?

ТОПОЛОВИЋ: Постоји велико интересовање разних инвеститора за општину Лакташи и поред економске кризе, јер имамо атрактивне локације и изузетно добре услове, тако да се увијек појављују нови инвеститори и привредници. Доста повољно и дугорочно дајемо могућности плаћања обавеза свима који желе да улажу у развој Лакташа. Тренутно фабрика "Колектор" је један озбиљан инвеститор из Словеније у нашој општини, која је купила плац и овог мјесеца треба кренути у подизање фабрике која ће запослити око 180 људи.

* ГЛAС: У Лакташима се посебна пажња поклања младима. Да ли је криза пореметила овај тренд и колико се сада улаже у афирмацију младих?

ТОПОЛОВИЋ: Јесте, општина Лакташи је у овом правцу препознатљива, јер улажемо доста у младе људе. Имамо седам одборника који су млади, чиме се ниједна општина не може похвалити. Урадили смо и Стратегију омладинске политике коју финансирамо, као и разне организације и пројекте младих. Стипендирамо око 400 младих, чиме настојимо да и поред велике економске кризе паралелно са привредним развојем општине пратимо и развој младих људи и да их укључујемо на вријеме у све сфере друштвеног живота.

Штете од поплава

* ГЛAС: Да ли је општина Лакташи успјела да санира све штете од поплава, које су је лани задесиле?

ТОПОЛОВИЋ: Степен процијењене штете у општини Лакташи због три елементарне непогоде које су је захватиле прошле године је око пет милиона марака. Највише штете је било на усјевима, инфраструктури, грађевинским објектима, привреди и пољопривредним газдинствима. Иако су штете биле огромне, обрадили смо све захтјеве становника, те помогли колико смо могли. Надамо се да ће уз подршку Владе РС свим грађанима којима је неопходно бити уручена помоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.