Миливоје Томанић из Велиног Чувар тајни о Громижељу

БИЈЕЉИНA - Миливоје Томанић из Велиног Села познат је у свом крају под надимком Шиљо, али је још препознатљивији по приповиједању, посебно о прошлости завичаја.

Због тога је увијек драг саговорник новинарима који све чешће залазе у Велино Село и тајанствену мочвару Громижељ. Зову га и "живом енциклопедијом" овог дијела Семберије.

Његово приповиједање о гомижељским легендама, забиљежено је у бројним новинским натписима, радијским и телевизијским емисијама. Шиљино казивање уврстили су своје радове многи студенти за семинарске, дипломске и друге радове.

Ових дана посебно је радостан - у његовом Громижељу пронађена је ријетка риба мргуда или малић, па су му приче о овој мочвари веома тражене. Потанко казује о потонулом селу безбожника, о несталим сватовима, громижељском благу, о давно ишчезлом свијету који се тачно у поноћ на православни празник Макивије 14. августа јавља из дубине Лакетића вира.

- Одрастао сам поред Громижеља. Знам га када је био пун воде, биљака, птица, риба... Онда су прије двадесетак година прокопали мрежу канала кроз Семберију, па се и мочвара свела на свега пола хектара - прича Томанић.

Ту Шиљо застаје са причом па му се оте "чудан је Громижељ".

- Личи ми на успаваног дива који се, с времена на вријеме, протегне. У ствари, када се појаве велики земљотреси на Балкану, вода на Лакетића виру прокључа, повремено потоне и дио трасе жељезничке пруге Шид - Бијељина, потекне му вода у вријеме највећих врућина, појаве се и ријетке птице које су га давно напустиле. Љетос је примијећен водомар, а прича се да је виђена и мала бијела чапља - казује Шиљо.

Ових хладних дана често је на мочвари. Воли приповиједати и о улову великих штука и других риба у Громижељу.

Остала му је, вели, још једна тајна - колико је заиста дубок Лакетића вир. Да ли пет, десет, 50, 100 или чак свих 200 метара. Спрема се да и то ријеши. Не открива тајну како ће то учинити, јер је мјерење дубине Громижеља веома опасан подухват.

Са оца на сина

Приповједачки дар Миливоје Тонамић, пољопривредник и зидар, наслиједио је од оца Михаила, кога су у Велином Селу звали Мијајло, па по њему и Миливоја сада ословљавају још и као Шиљо Мијајлов. У вријеме када је стари Мијајло причао о нечему, слушаоци су се око њега окупљали у три реда. Тако је и сада са Шиљом.                                                       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.